BERLIN, Jedna studija o najtežem scenariju svjetske krize pokazuje da bi Srbija bila među 20 odsto zemalja, koje u tom slučaju ne bi gladovale. I zemlje koje nemaju tradiciju u proizvodnji hrane, poput Arabljana, već godinama kupuju hektare van svojih granica. Poljoprivreda je, bez dileme, najveća prilika za našu zemlju i država mora tu da pruži maksimalnu podršku.
Ovo naglašava Branislav Knežević, srpski biznismen koji je već godinama u rukovodstvu njemačkog “Mekdonaldsa”, a danas je predsjednik ove korporacije u Njemačkoj i cijelog njemačkog govornog područja u Evropi. Ovaj lanac restorana u Njemačkoj ima 65.000 radnika i promet od oko pet milijardi evra.
– Zavidimo svima koji imaju more, ali mi imamo nešto što drugi nemaju – obradivu zemlju – kaže za “Novosti” Knežević. – S druge strane, proizvodnja hrane je sve jeftinija i upravo zato su nam potrebne suštinske promjene. U agraru bi prioritet trebalo da bude navodnjavanje. Taj posao bi u Srbiji mogao da bude znatno jeftiniji nego u ostalim zemljama. Imamo Dunav, Tisu, Savu, Moravu i to je ogromno bogatstvo.
Iz Amerike, zemlje osnivača najvećeg lanca restorana brze hrane u svijetu, sve više stižu zahtjevi za uvođenje genetski modifikovane hrane. Većina sendviča i drugih specijaliteta “Mekdonaldsa” u Americi napravljena je od proizvoda sa izmijenjenim genima. Da li i Evropljani jedu upravo takve čizburgere, šejkove, sladolede…
– Na Starom kontinentu “Mekdonalds” ima zabranu korišćenja genetski modifikovanih proizvoda – tvrdi Knežević. – U Americi je to drugačije, jer 70 odsto tržišta zauzimaju upravo ti proizvodi.
Njihov izbor je prilično upućen na takve sirovine. “Mek” u Njemačkoj ima 100.000 farmera sa kojima sarađuje, a u ishrani njihove stoke soja učestvuje samo sa dva do tri odsto. Dok god nemamo dovoljno znanja da li je ta hrana dobra ili loša, koristićemo namirnice iz klasične proizvodnje. Iako Amerikanci u pregovorima sa Evropom oko trgovine, među uslove stavljaju i GMO, mi treba da nastavimo da radimo ono čime se bavimo već hiljadu godina.
Komentariši