Vučetić: U planu posao vrijednosti 350 miliona evra

Comments

Jedan komentar na na “Vučetić: U planu posao vrijednosti 350 miliona evra”

1. 

   13. Septembra 2013.

   Slavko Radosavljevic

   PUNJACKE STANICE ZA EV
   RACIONALNOST U UTROSKU ENERGIJE I FINANSIJSKI EFEKAT
   Svedoci smo masovne proizvodnje elektro vozila i punjackih stanica u svetu i Evropi posebno, a da nasa Srbija na tom planu skoro nista ne preduzima. Republika Srpska je nesto i preduzela.
   U tom cilju zelim da se o ovome brzo i ozbiljno razmotri i preduzmu adekvatne mere, pogotovu sto sam ja pokrenuo proizvodnju u Srbiji I Republici Srpskoj PARS uredjaje koji favorizju upotrebu EV.
   Stanje punjackih stanica u svetu
   Do decembra 2012, bilo je око 52.000 punjackih stanica u USA, ЕU, Јаpanu и Кini.
   Оd marta 2013, USA su imale 5.678 javnih stanica za punjenje EV sirom zemlje sа 16.256 javnih mesta za punjenje, I to 3.990 u Kaliforniji, Тeksasu 1.417 I 1.141 у Вашингтону.
   Оd novembra 2012, u EU око 15.000 stanica za punjenje. Opsta je tendencija naglog rasta u svetu. Sve drzave su u svoje planove razvoja planirale rast proizvodnje EV i punjackih stanica sa odgovarajucom infra strukturom
   Do decembra 2012, Јаpan je imao 1.381 javnih punjackih stanica a Кina око 800
   STANDARDI
   U САЕ terminologiji, 240 V АC punjenje је poznato као nivo 2 ili sporo punjenje ( 8 i vise sati), и 500V DC poznato kao brzo punjenje (do 2 casa).
   Za kucna punjenja vazi nivo 2 sporo punjenje, dok pravna lica – punjacke stanice nivo ie za brzo punjenje
   MERENJE SNAGE
   Za merenje snage koriste se razni merni instrumenti i metode, a njihov izbor zavisi od vrste struje (jednosmerna, naizmenična ili složeno periodična), frekventnog područja, nivoa snage i vrste potrošača na kome se meri snaga. U oblasti niskih frekvencija (do 400 Hz)za merenje snage koriste se elektrodinamički vatmetri i obični voltmetri i ampermetri.
   Merenje aktivne snage
   Merenja aktivne snage izvode se u vrlo širokom dijapazonu snaga potrošača. Ova se merenja mogu izvoditi u kolima jednosmerne, naizmenične jednofazne i trofazne struje, kao i u raznim kolima impulsne i energetske elektronike.
   Metoda voltmetra i ampermetra može se primeniti za merenje snage potrošača jednosmerne i jednofazne struje, ako je cosφ= 1. Za merenje snage u kolima jednosmerne struje gotovo uvek se upotrebljava metoda voltmetra i ampermetra, jer je ovakvo merenje tačnije od direktnog merenja vatmetrom. U kolima naizmenične struje (niskih frekvencija) u većini slučajeva snaga se meri vatmetrima.
   Vatmetri su instrumenti koji neposredno mere aktivnu snagu. Pomoću njih može se meritii aktivna snaga potrošača sa cosφ ≠1.
   Elektrodinamički vatmetri se mogu koristiti za merenje kako u kolima jednosmerne, tako i u kolima naizmenične struje. Oni su u dosta širokim granicama nezavisni od frekvencije i zakona promene naizmenične struje. Savremeni prenosi distribucija električne energije vrši se isključivo mrežama naizmenične struje. Zato se po pravilu koriste trofazni sistemi. Zavisno od vrste i sprege potrošača, oni mogu biti sa tri ili četiri provodnika. Izuzetno se mogu sresti sistemi sa brojem faza većim od tri.
   Merenje snage dvožičnog sistema jednosmerne ili naizmenične struje vrši se pomoću jednog vatmetra.
   Snaga trofaznog sistema sa tri provodnika može se izmeriti pomoću tri vatmetra ili pomoću dva (Aronova veza).

   U prvom slučaju, sa V1, V2 i V3 označeni su potencijali pojedinih faza, a sa V potencijal tačke Z, odnosno U1= V1–V, U2= V2–V i U3= V3–V. Ako se struja i napon menjaju po sinusnim zakonima, a međusobno se fazno razlikuju za ugao φ, srednja snaga sistema je:

   Kod trofaznog sistema sa tri provodnika, pomoću tri vatmetra dobija se ukupna snaga sistema, kada se sva tri pokazivanja aritmetički saberu. Samo zbir pokazivanja predstavlja ukupnu snagu sistema, a pojedinačna pokazivanja ne predstavljaju snage koje se troše u pojedinim fazama.
   Kada se meri snaga trofaznog sistema sa tri provodnika pomoću dva vatmetra (Aronova metoda), srednja snaga sistema je:

   gde su sa U13 i U23 označene potencijalne razlike V1–V3 i V2–V3, a sa ψ1 i ψ2 fazne razlike između U12 i I1, odnosno između U23 i I2.
   Ako su ψ1 i ψ 2 manji od 90º, ukupna srednja snaga jednaka je zbiru pokazivanja vatmetara, jer su oba člana u izrazu za snagu pozitivna. Ako je samo jedan od uglova ψ1 ili ψ2 veći od 90º, a drugi manji od 90º, srednja snaga jednaka je razlici pokazivanja vatmetara, pošto je jedan od članova negativan. U ovom slučaju jedan od vatmetara (naprimer, W2) skreće na pogrešnu stranu. Zbog toga treba jednom od njegovih kalemova izmeniti mesta priključaka (međusobno), pa će kazaljka skretati na pravilnu stranu. Sada se može očitati pokazivanje W2 i tu vrednost treba oduzeti od pokazivanja vatmetra W1.
   Kada se meri snaga trofaznog sistema sa tri provodnika pomoću dva vatmetra, ukupna snaga sistema se dobija iz zbira ili razlike njihovih pokazivanja, dakle algebarskim sabiranjem. I kod ove metode samo algebarski zbir pokazivanja oba vatmetra predstavlja ukupnu snagu sistema, dok pojedinačna pokazivanja ne predstavljaju snage u pojedinim fazama.
   Trofazni sistem sa četiri provodnika (tri fazna i jedan nulti) najčešće se koristi u niskonaponskim mrežama. Snaga se može izmeriti pomoću tri vatmetra.

   V = V4 = V0, pa su U1 = V1-V0, U2= V2-V0 i U3 = V3-V0 fazni naponi i sada pokazivanja vatmetara odgovaraju snagama faza u koje su uključeni. Srednja snaga sistema je:

   Ukupna snaga sistema dobija se aritmetičkim sabiranjem pokazivanja sva tri vatmetra.
   Kada se meri snaga ovakvog sistema pomoću tri vatmetra, najpogodnije je da se za zajedničku tačku krajeva naponskih kalemova upotrebi nulti vod. Može se upotrebiti ma koji provodnik sistema a ne samo nulti, ali tada pokazivanja pojedinih vatmetara ne predstavljaju snage pojedinih faza, a ukupna snaga sistema jednaka je algebarskom zbiru pokazivanja tri vatmetra.
   Upotrebom trofaznog vatmetra ukupna snaga sistema može da se direktno očitava bez sabiranja. Jedan takav vatmetar zamenjuje dva ili tri obična vatmetra. Umesto dva vatmetra (Aronova veza) može se upotrebiti i jedan dvosistemski vatmetar. Kod ovakvog rešenja oba merna sistema sjedinjena su u jednom instrumentu. Obrtni momenti im deluju na zajedničku osovinu, pa je na taj način obezbeđeno algebarsko sabiranje njihovog delovanja.
   Aronova veza daje tačne rezultate samo kada je zbir sve tri struje jednak nuli. To je kod trofaznih sistema sa tri provodnika samo po sebi ispunjeno, pod uslovom da ne postoje spojevi sa zemljom niti kapacitivne struje prema zemlji. U neravnomerno opterećenim trofaznim sistemima sa nultim provodnikom to neće biti ispunjeno.Dvosistemski vatmetar u takvim slučajevima nije upotrebljiv, već se primenjuju trosistemski vatmetri.
   Pomoću vatmetra sa tri sistema moguće je meriti snagu u trofaznom sistemu sa četiri provodnika, bilo da je on uravnotežen ili ne.

   Merenje reaktivne snage
   Reaktivna snaga u kolu naizmenične struje je Q = UIsinφ [var].U kolu jednofazne struje može se izmeriti pomoću specijalnog vatmetra za reaktivnu snagu, takozvanog varmetra. Jedina izmena kod varmetra u odnosu na vatmetar je da je struja u naponskom kalemu pomerena unazad za 90º od napona.
   Reaktivna snaga trofaznog sistema meri se trofaznim varmetrima. Pored vatmetara i varmetara, izrađuju se i merači aktivne i reaktivne snage. Oni služe, po potrebi, za merenje aktivne ili reaktivne snage. Izrađuju se sa jednim, dva ili tri elektrodinamička merna sistema.

   NACIN OBRACUNA NAPLATE DOPUNJAVANJA BATERIJA NA PUNJACKIM STANICAMA
   Kada plaćamo električnu energiju, plaćamo utrošene kilovat sate (kWh).
   Na primer: kada kažemo da je snaga naše električne peći 2 kW, to znači da će ona kroz 1 sat upotrebe potrošiti 2 kWh energije. Tu vrednost registruju elektricna brojila na osnovu kojih se placa utrosena energija u oderedjenim vremenskim terminima.
   Kada se to primeni na punjenje baterija na punjackim stanicama, onda moramo konstatovati sledece:
   -Visina napona U(V) na prikljucenom punjacu, recimo 110, 220 ili 380V
   -Predata kolicina elektriciteta bateriji odnosno delta Ah kod dopunjavanja baterije. Taj podatak registruje PARS uredjaj
   E (KWh) energija utrosena za vreme punjenja baterije se izracunava po obrascu: E(KWh) = U(V) x C(dAh) ( dodatni kapacitet baterije prilikom dopunjavanja) ili KWh = K (V x A x h)
   Naplata (N): N = E(KWh) x C(cena KWh) u Dolarima I Eurima
   Primer kalkulacije za velicinu naplate na punjackoj stanici PARS 30KW za EV na baterijski pogon
   -Merac – trofazno brojilo (watmetar sa tri sistema) pokazao je utrosak 30KWh.
   -Ulazni trofazni napon je 380V
   -kapcitet napunjene baterije 60Ah,
   -zavrsetak punjenja za 20minuta. Utrosak je 10KW
   -Cena 1KWh je: USA 12,35$cent, EU od 9 – 17Ecent,
   Srbija 5,35Ecenti
   NAPLATA USLUGE za naznaceni primer IZNOSI:
   -USA 3,705 $C,
   -EU 3-6 EC, ( za clanice Unije)
   -SR 1,8EC
   Evidentna je prednost koriscenja EV na baterijski pogon sa TESLA PARS MB uredjajima na punjackim stanicama.
   Informaciju uradio autor PARS programa,
   Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing.
   01. septembar 2013. god.
   Marbella

   Komentariši