DOBOJ, Mašinovođe “Željeznica Republike Srpske”, koji štrajkuju duže od mjesec dana, tvrde da uprava preduzeća nije uspjela da organizuje prevoz robe i putnika, kao što navodi u svojim saopštenjima, već da obmanjuju javnost, Vladu RS, pa čak i predsjednika Srpske.
“Od 10. oktobra do danas niti jedan putnički voz nije pokrenut u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, pa se opravdano nameće pitanje da li je isplativije plaćati usluge prevoza autobusima, koji su u vlasništvu pojedinaca iz Demokratskog narodnog saveza”, navodi se u saopštenju mašinovođa.
Mašinovođe tvrde da “ni teretni saobraćaj ne funkcioniše približno onome kako tvrde u Upravi ŽRS, jer je nemoguće da manje od dvadeset angažovanih mašinovođa i pomoćnika mašinovođa ostvari 80 odsto prevoza”.
Oni pitaju zbog čega se prevoz teretnih vozova obavlja dizel-lokomotivama, koje stvaraju dvostruko veće troškove od lokomotiva elektro-vuče, i ko će profitirati od sumnjive nabavke nafte mimo tenderskih poziva na koje obavezuje Zakon o javnim nabavkama.
U saopštenju se navodi da je do sada 239 mašinovođa ostvarilo oko osam hiljada prekovremenih sati, a da je godišnje odmore iskoristilo tek nešto više od 30 odsto njih, “što pokazuje da navodi Uprave preduzeća nisu tačni”.
Mašinovođe su ponovo optužile generalnog direktora ŽRS Dragana Savanović da je odgovoran za njihove probleme, jer je “namjerno zaboravio da je potpisao Protokol od 16. jula 2011. po kome je mašinovođama trebalo isplatiti 2,4 KM po kilometar satu”.
Mašinovođe u saopštenju ističu da njima nije u interesu da vozovi stoje i izražavaju nadu da će u najskorije vrijeme Uprava ŽRS ispuniti njihove “opravdane zahtjeve” kako bi se ova mučna situacija okončala.
Vlada RS nedavno je pozvala mašinovođe da prekinu štrajk, a to je danas učinio i Sindikat željezničara RS.
Uprava ŽRS saopštila je da je teretni željeznički saobraćaj uspostavljen u značajnom obimu.
Mašinovođe, koje su od ponedjeljka, 10. oktobra, zaustavile vozove, traže isplatu razlike u zaostatku dodatka na platu, koji se u stručnoj terminologiji naziva kilometar, kao i dalju isplatu kilometra po ranije utvrđenoj cijeni od 2,4 KM.
Komentariši