BEOGRAD, NBS je u četvrtak donijela mjere kako bi stabilizovala kurs i inflaciju, blago smanjila troškove kredita i olakšala refinansiranje.
Smanjila je obaveznu deviznu rezervu bankama od jedan do tri odsto zavisno od roka na koji koriste kredite. Novom odlukom, u isto vrijeme, povećan je dio devizne obavezne rezerve banaka koji se izdvaja u dinarima od pet do 15 odsto.
– Ovu odluku donijeli smo obazrivo, u malom iznosu, a trebalo bi da dovede do jeftinijeg kreditiranja – tvrdi Dejan Šoškić, guverner NBS.
– Nema garancije da će oslobođena sredstva biti plasirana u zemlji, ali mi ćemo pratiti njihove tokove. Zasada nema alarmantnog ukazivanja da se novac iz našeg bankarskog sistema iznosi u inostranstvo. Očekujemo da niže kamate i veći obim slobodnih sredstava utiču na pad nenaplativih potraživanja.
Jedan od razloga za rast problematičnih zajmova je i rast deviznog kursa, koji je doveo do znatno većih rata.
– Pritisci na pad dinara od kraja prošle godine, potiču prije svega od povećanog trošenja dinara države, rasta trgovinskog deficita i psiholoških faktora – rekao je guverner NBS. – Od početka godine, centrana banka je prodala 558,6 miliona evra, kako bi ublažila prekomjerne dnevne oscilacije kursa.
NBS je svoju referentnu kamatu zadržala na dosadašnjem nivou od 9,5 odsto. Pad međugodišnje inflacije se nastavlja i očekuje se da će ona biti na minimumu u aprilu, kada bi trebalo da se nađe oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja koji iznosi četiri plus-minus 1,5 odsto.
Problem
Teško naplativi krediti su krajem februara dostigli nivo od 19,4 odsto, od toga u privredi 24,6 odsto, a kod građana 8,2 odsto. NBS priprema propis kojim bi se restrukturirali dugovi, što bi dovelo do smanjenja teško naplativih zajmova. Novosti
Komentariši