BOJ ne namjerava da snižava baznu kamatu

TOKIO,  Centralna Banka Japana (BOJ) vjerovatno neće, na skupu bančnih čelnika planiranom za 8. i 9. april, sniziti sadašnju poluprocentu baznu kamatu, ali će razmotriti da li je neophodno da snizi procjenu privrednog rasta zemlje u ovoj godini, objavljeno je u Tokiju.
 Zamjenik guvernera i privremeni bančin šef Masaki Širakava  vjerovatno će sa svojim kolegrama raspravljati o tome da li je potrebno da se u novoj bančinoj ekonomskoj prognozi, koja će biti objavljena potkraj ovog mjeseca, snizi očekivana stopa privrednog rasta Japana u 2008.
 Jačanje jena na višegodišnji maksimum prema dolaru i poskupljenje sirovina smanjili su izglede za poslovnu ekspanziju domaćih kompanija, ocjenjuju eksperti na čije se mišljenje poziva agencija Rojters.
 Neprijatan ekonomski zastoj u SAD takođe je velika pretnja za japansku privredu koja je u velikoj mjeri zavisna od izvoza na američko tržište, što takođe potkopava izglede za robusniji uspon privrede “zemlje izlazećeg sunca”.
 Rukovodstvo BOJ, i pored sve jasnijih znakova pada poslovnog povjerenja u domaćoj privredi, namjerava i dalje da održava postojeći nivo bazne kamate, potvrdili su bančini izvori.
 “Očigledno da BOJ može veoma malo da pomogne ekonomiji (Japana), jer su kamatne stope već tako niske”, izjavio je šef ekonomista Istraživačkog instituta NLI Koići Haji.
 On smatra da je najbolje što sada centralna banka može da uradi očuvanje postojećeg nivoa kamatnih stopa, jer bi, u suprotnom, situacija mogla da postane još gora.
 BOJ je ranije izrazila spremnost da poveća kamate postepeno, u skladu s realnim privrednim rastom. Ali, kriza na finansijskom tržištu i globalno ekonomsko usporavanje natjerali su rukodstvo centralne banke da se uzdrži od bilo kakve promjene kamatne politike još od februara minule godine.
 Treba, osim toga, imati u vidu da je japanska bazna kamata daleko najniža u grupi vodećih industrijskih zemalja, jer je ista interesna stopa u SAD – 2,25 odsto, a u 15-članoj zoni evra – četiri procenta.
 Stručnjaci BOJ procjenjuju da će domaća privreda, tokom tekuće fiskalne godine, koja je počela 1. aprila , a završava se 31. marta 2009, ostvariti rast od jedan i po do dva odsto. To je na nivou koji očekuju i nezavisni domaći ekonomski eksperti, ali je nešto manje od prethodne bančine prognoze.