BRISEL, Novčanice i kovanice evra trenutno su svakodnevna stvar za 321 milion Evropljana, ali još je daleko od toga da evropska zajednička valuta bude u upotrebi u čitavoj Evropskoj uniji.
Prošle je sedmice Poljska, najveća nova članica EU, po prvi put objavila svoj ciljani datum za uvođenje evra – početak 2011. godine, piše business.hr.
Petnaest zemalja Unije, od njih 27, trenutno koristi evro, od čega njih 12 od 1. januara 2002. godine. To su Njemačka, Francuska, Italija, Španija, Holandija, Belgija, Grčka, Portugal, Austrija, Irska, Finska i Luksemburg.
Slovenija se priključila 2007. godine, a Kipar i Malta ove godine. Slovačka će od 1. januara 2009. godine biti šesnaesta zemlja članica evrozone, prva zemlja iz bivšeg sovjetskog bloka.
Međutim, za drugih deset zemalja datum pristupa vrlo je nejasan. Ujedinjeno Kraljevstvo koje je u vrijeme pregovaranja o sporazumu iz Mastrihta dobilo izuzeće iz evrozone, nema nikakvu namjeru funtu zamijeniti evrom.
Danska ima pravo na isto izuzeće, a danski premijer Anders Fog Rasmusen namjeravao je da ove jeseni organizuje referendum kako bi se njegova zemlja mogla priključiti evrozoni. Međutim, od toga je odustao jer se po istraživanjima pokazalo da će rezultat biti vrlo nesiguran.
Švedski građani su u jesen 2003. godine na referendumu odbacili uvođenje evra. EU je poštovala taj izbor i trenutno to pitanje u Švedskoj nije na dnevnom redu.
Češka zasad nije fiksirala određeni datum, a tri baltičke zemlje: Estonija, Letonija i Litvanija imale su ambiciju što prije uvesti zajedničku valutu. Datum koji su željele Estonija i Litvanija bila je čak 2007. godina, ali ih je previsoka inflacija u tome onemogućila. Budući da cijene snažno rastu, zasad nije fiksiran novi cilj.
Mađarska takođe trenutno nema ciljani datum, nakon što su joj to bile 2006, 2008, pa 2010. godina.
Rumunska vlada usvojila je u januaru 2007. godine program prelaska na evro, koji predviđa njegovo uvođenje 2014. godine, a ekonomski stručnjaci ocjenjuju da su 2010. ili 2011. godina koje je utvrdila Bugarska vrlo nerealne.
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši