Sve više stranih radnika

NIŠ, Bugarska je najbliža i najpristupačnija evropska zemlja za sve građane jugoistočne Srbije i najavila je da želi da uvede bezvizni režim sa susjednim zemljama u dužini od 30 kilometara od svoje granice.

Nacrt sporazuma o tom pitanju je pripremljen, a čeka se samo službeno odobrenje Evropske komisije.

Krajem avgusta u Srbiji je registrovano skoro 800 000 nezaposlenih. Jugoistok slovi za najsiromašnije područje. U Pčinjskom okrugu je oko 29 hiljada nezaposlenih, u Pirotskom skoro 15 000, Jablaničkom – 37 hiljada, Zaječarskom – 14 hiljada, Borskom – 13 hiljada i Nišavskom skoro 60 hiljada.

Mnogi od njih bi mogli da iskoriste Bugarsku kao šansu da pronađu posao u nekoj bogatoj evropskoj zemlji.

I sada veliki broj građana jugoistočne Srbije, prije svega onih sa dvojim državljanstvom, zarađuju hljeba u susjednoj Bugarskoj. Ima i onih koji su osnovali preduzeća ili su se zaposlili u deficitarnim sektorima.

Predsjednik Privredne komore u Perniku Bojka Pavlova kaže da u Bugarskoj postoji potreba za radnom snagom, posebno u građevinarstvu, gdje se dnevnica kreće od 70 do 90 evra. Procenat nezaposlenosti u Bugarskoj sada iznosi 5,8 odsto.

Po ulasku u EU veliki broj Bugara otišao je u Evropu i stvorio deficit radnika u svojoj zemlji. “Rupu” za sada ne mogu popuniti stranci. Radnika traži skoro svaki butik, a nedostaju i drugi profili, ne samo trgovci.

U Bugarskoj postoji velika potreba za kvalifikovanim radnicima – poput menadžera i mašinbravara.

Ivan Ivanov iz Bosilevgrada je dugo godina radio u Prahovu, a kada je kombinat propao – on je napustio Kladovo i vratio se u rodni grad. Dugo je lutao sve dok nije otišao u Blagoevgrad. Zaposlio se u struci i kaže da je zadovoljan, kako poslom, tako i prijemom.

U Sofiji, u najpozantijoj šoping ulici – Vitoškoj, u zavisnosti od butika, prodavci zarađuju od 400 do 800 leva, odnosno od 200 do 400 evra. Najbolje plaćaju butici koji prodaju markiranu robu.

Pročitaj više:  Profit 56 miliona KM

“Plate nisu loše imajući u vidu standard u ovoj zemlji. Ima, međutim, nešto što ja i moja kolegica nismo imale dok smo radile u sličnom butiku u Srbiji. Ovde ima hrane koliko ko želi, a i bakšiš nam gazde ne oduzimaju”, kaže Ivana.

Dragana je student i radila je u jednom kafiću u Blagoevradu. Kaže da je plata bila relativno mala, oko 150 evra, ali joj je u smjeni ostajalo i po 30 evra bakšiša. Sada ne radi, jer nije mogla da uskladi obeveze na fakultetu i u kafiću.

Procedura za dobijanje radne vize u Bugarskoj je u okviru pravila EU. Sofija razmišlja o olakšicama, ali je limitirana obavezama ka Uniji.

Nedavno su bugarski mediji objavili da su – zajedno sa Vijetnamcima, Rumunima i Turcima – Makedonci među najbrojinijim inostranim radnicima u Bugarskoj.

Iguman manastira “Sveti Dimitrij Besarbovski” arhimandrit Emilijan izjavio je da u rekonstrukciji tog pravoslavnog vjerskog objekta prvi put učestvuju Vijetnamci. Zajedno sa Turcima, Romima i Jermenima preduzće “Orgahim” angažovalo je dvadesetak Vijetnamaca.

Bugarska kompanija “Bestehnika – težko mašinostroene” iz grada Radomira, na zapadu zemlje, početkom sljedeće godine angažovaće radnike sa Tajlanda. Ugovor je već potpisan, a pedesetak radnika, koji će stići u Bugarsku, već imaju iskustva iz Japana i Južne Koreje.

Izvršni direktor ove kompanije Maksim Klejtman izjavio je da će oni primati platu kao i radnici – Bugari.

“U kompaniji je trenutno zaposleno 450 radnika i oni u prosjeku primaju po 1 040 leva mjesečno, odnosno po 520 evra. Planiramo da tokom naredne godine primimo još radnika i uvećamo plate”, naglasio je on.
Direktne inostrane investicije u Bugarskoj u prvih devet mjeseci ove godine, prema podacima Bugarske narodne banke /BNB/, iznose 3,660 milijardi evra.

Bugarski premijer Sergej Stanišev izjavio je da je budžet za narednu godinu planiran na skoro 15 milijardi evra, i da će sredstva biti iskorišćena za izgradnju novih puteva i drugih infrastrukturnih projekata, kao i za uvećanje plata i penzija, te dokapitalizaciju banaka – kako bi mogle da odobravaju povoljnije biznis kredite.

Pročitaj više:  Premija za dobre vozače

Bugarska, kao članica EU, može da računa i na finansiranje iz raznih evropskih fondova. Srna

Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts