SARAJEVO, Plan privatizacije za 2009. godinu i Program rada Agencije za privatizaciju u FBiH, koje je Vlada FBiH prihvatila u četvrtak, nisu ni konačni ni obavezujući, tvrdi ministar energetike i industrije FBiH Vahid Hećo.
“Nadležna ministarstva će Agenciji za privatizaciju tek dostaviti spisak preduzeća s planiranim vremenom i načinom privatizacije”, kaže Hećo.
Premijer FBiH Nedžad Branković objašnjava da je Plan privatizacije osnov za dalje aktivnosti ministarstava.
“Resorna ministarstva su dobila zadatak da odrede prioritete i dinamiku i dalji koraci zavise od toga. Najvažnije odluke će vjerovatno morati biti potvrđene u Parlamentu FBiH”, kaže Branković.
U Agenciji za privatizaciji FBiH (AP) smatraju da je ovaj plan obavezujući, ali da će Vlada FBiH odrediti dinamiku realizacije. Iz Agencije kažu i da na listi nije samo 11 kompanija, kako je saopšteno iz Vladinog Ureda za informisanje, nego još 46 kompanija. Među njima su, navode iz AP-a, i hoteli, pošte, šumarska preduzeća, energetski sektor, željeznice, namjenska industrija, ceste, aerodromi, rudnici…
“U ovogodišnjem planu privatizacije su preduzeća koja su bila u planu i prošle godine, a mi smo opisali aktivnosti po grupama srodnih preduzeća i sada je potrebno da se Vlada FBiH očituje. Za svako preduzeće tražićemo posebne instrukcije”, ističe Enes Ganić, direktor Agencije za privatizaciju FBiH.
Na listi preduzeća koja će ove godine biti privatizirana putem tendera ili direktne pogodbe nalaze se i “Energoinvest” i “Hidrogradnja”. Njihovu je privatizaciju Vlada FBiH ranije stopirala “do daljeg” jer ih je namjeravala proglasiti kompanijama od javnog interesa. U međuvremenu je “Hidrogradnja” došla u teško stanje, a “Energoinvestu” su nedavno blokirani svi računi.
“Kako Vlada FBiH nikada nije završila tu proceduru, mi očekujemo da poslije ovog plana riješi njihov status i da saglasnost za vođenje dalje procedure”, kaže Ganić.
Prema programu integracije BiH u Europsku uniju, FBiH bi u sljedećih 15 mjeseci trebalo da privatizira državni kapital u vrijednosti od milijarde KM. Među kompanijama planiranim za privatizaciju tenderom ili putem berze je i “Aluminij”. Trenutno je u procesu privatizacije, ali će prema dostupnim informacijama tender biti poništen, a kombinat je ranije smanjio proizvodnju, izvoz i plate zaposlenih.
Za “BH Telecom” i HT Mostar, koji posluju s visokom dobiti, Ganić kaže da su u planu Agencije za privatizaciju od decembra 2007. kada je Vlada FBiH usvojila Program privatizacije u FBiH.
“Morali smo ih ostaviti na listi za privatizaciju u ovoj godini jer nismo dobili zvaničnu obavijest da je premijer FBiH taj dokument iz 2007. godine povukao iz procedure”, kaže Ganić.
Na listi za privatizaciju su i “Šipad export-import”, “Agrokomerc”, Remontni zavod Travnik, UNIS – Udružena metalna industrija, hotel “Zenit-Bro” Neum i Tvornica kartona i ambalaže Cazin.
“Šipad export-import” trenutno ima proizvodnju dovoljnu za pokrivanje troškova proizvodnje, a “Agrokomerc” je blokiran dugovima. Putem dionica na berzi bi trebalo da budu prodati “Sarajevo-osiguranje” i “Energopetrol”, a nakon restrukturiranja i visočki KTK i Željezara Zenica.
“KTK je na neki način već bio u privatizaciji, a i u Željezari teku pripreme za privatizaciju”, napomenuo je ministar Hećo.
Ojačati pa prodati
Ministar Vahid Hećo smatra da planom AP FBiH za 2009. godinu nisu otvorena vrata za privatizaciju “Hidrogradnje” i “Energoinvesta”. “Oni zaista još nisu proglašeni preduzećima od javnog interesa, ali nisu ni spremni za privatizaciju. Nažalost, propali su investicijski projekti u energetskom sektoru kroz koje smo ih planirali ojačati. Nema izlaska iz krize bez investicija, a naše ministarstvo će uskoro izaći s planom za njihovu revitalizaciju”, tvrdi Hećo.
Napominje da “Hidrogradnja” već sada ima tri potpisana ugovora, ali već sedam mjeseci ne može izaći na gradilišta zbog nezavršenih predradnji.
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši