Sajt: “Ne investirajte u Kosovo”

Comments

13 komentara na na “Sajt: “Ne investirajte u Kosovo””

1. 

   13. Aprila 2009.

   mahir hasani

   Ova informacija mogu vam reci da nije tacna za to sto nuikad norvedjani nisu ni pokusali staviti broj u funciju za hitne slucajeve 112 kao sto ga imaju sve zemle EU.
   Kosovo nije ono sto ga pojedinci eli grupe prestavljaju neka dodju i vide sami pa neka se uvere.
   Sada Kosovo je nezavna zamja a ostavimo to sta je ranije bilo sa UNMIK-om i sa drugim organizacijama. Dodjite pa se uverite.

   Komentariši
2. 

   13. Aprila 2009.

   shemsedin Thaqi

   Dajte mozda nekome je krivo ovo sto se desilo da je Kosovo postalo Nezavisna Zemja ali ja mislim da je dota toga bilo.

   Komentariši
3. 

   14. Aprila 2009.

   lemi

   koja nezavisna zemlja?

   albanija je dobila nezavisnost 1912. zahvaljujuci srpskim snagama koje su u 1. balkanskom ratu oslobodile balkan od turaka. od tada je albanija bila marionetska zemlja preko koje je italija zastupala svoje interese na balkanu. zatim je u 2. sv. ratu opet pod italijanskim uticajem albanija bila fasisticka zemlja.

   pravi preci albanije su iliri, koji su tokom invazija rimljana i vizantije skoro izumrli. dolaskom slovena se potpuno promijenila demografska slika balkana. tada je podrucje albanije bilo pod snaznim uticajem vizantije, italije i grcke. najveci ‘albanski’ nacionalni heroj, skenderbeg, je govorio i pisao srpski i italijanski (latinski), jer albanski jezik nije postojao. oblacio se u srpsku nosnju, majka mu je bila Vojislava, srpska princeza, a skenderbegove sestre su se zvale Mara, Jela, Angelina, Vlajica, a braca Stanisa i Konstantin. Skenderbegova sestra Mara je bila udana za Stefana Crnojevica, Kneza Zete, koji je pomagao Skenderbegu u otporu prema Turcima.

   Otac Skenderbega je bio Ivan Kastrioti. Albanci svojataju Kastriote kao svoje junake, ali to je istorijska laz. Porodica Kastrioti je dobila naziv po nekadasnjoj pokrajini Kastoriji, sto je u stvari bila GRCKA MAKEDONIJA. Ovo podrucje se prvi put spominje u upadu Bugarske 1018. godine, 1081. su Normani u svojoj navali osvojili grad, nakon cega ga je oslobodila Vizantijska vojska pod Aleksejem Komnenom I, a onda je dosao pod vlast despotije Epir i kasnije Nikejskim kraljevstvom. Srbi su tu dosli i zauzeli podrucje u 14. vijeku a 1386. godine je grad i podrucje Kastorija zauzeto od Turaka. Posto je Skenderbeg rodjen 1405. godine jasno je da ni on ni porodica Kastrioti nisu albanci, jer tad nisu ni postojali kao etnicka grupa. Otac Ivan je bio Srbin, udan za takodje srpkinju, inace ktitor i zaduzbenih manastira Hilandar. Povelja Ivana Kastriota manastiru Hilandaru iz 1426. godine, pisana je ćirilicom. Glasi ovako:
   „Po neizrečenom milosrđu vladike moga Hrista, ja grešni nedostojni, ne smem se nazvati rob Hrista Boga mojega, Ivan Kastriot i sa sinovima mojima Stanišom i Repošem i Kostadinom i Đurađem iskazujući revnost Gospodu Bogu, mome Svedržitenju i pomoći Prečiste Vladičice naše Gospođe Bogorodice Lavre Hilandarske, savetovavši se sa sinovima mojim priložismo svetom manastiru koliko je u našoj moći; sveblagi Bog i prečista Bogomati neka prime ove naše male priloge kao što su primili od one udovice dva novčića. I priložih selo Radostuše i s crkvom s Prečistom Bogorodicom koja je u tom selu Radostuši, i sa selom Trebištem.
   I tako priložih oba ta sela da su slobodna od svih rabota malih i velikih, sa svim njihovim pravima, osim harača careva i grada, a sve drugo da je svetoga manastira, da nema vlasti nad njim ni kefalija, ni vlasnik, ni psar, ni da daju deetak, ni od žita ni od vina, ni od pčela, ni dinar na ime poklona, ni travninu, ni torovinu, nego da crkva uzima sve svoje pravine po zakonu tih sela. I prosto rečeno da su slobodni od svih mojih rabota, malih i velikih.”

   Izgradio je u blizini Hilandara pirg (kula sagrađena uz manastir za odbranu od gusara i razbojnika).
   Da nije bio Srbin nego Arbanas (pleme Albanaca), on bi izgradio arbanaški manastir na Atosu poput drugih pravoslavnih naroda (Grka, Rusa itd.), a ne pirg uz manastir matičnog naroda.

   Na latinskom, titulirao se kao Rex Epiri & Albaniae i rex Macedumg,fuo (Kralj Epira & Albanija i kralj svih Makedonaca). Makedonija je u to doba bila srpska zemlja (Skopje je bilo prestonica Cara Dusana Silnog, takodje 14. vijek). Jedina slika Dusana Silnog potice iz Manastira Lesnovo, u Makedoniji.

   Prema tome, otac Skenderbega je bio Srbin. Skenderbeg se zvao Đorđe, i vodio godinama odsudnu bitku protiv turaka.

   Arbanasi su inace pleme porijekom iz jugozapadnog dijela potkavkazja, koji su pocetkom 13. vijeka migrirali na podrucje danasnje Albanije i Makedonije. Arbanaško pleme ima većinu karakteristika azijatskih plemena i mongoloidne rase. Počevši od tipičnog izgleda, koji je doduše malo promjenjen zbog uticaja klime, do karakterističnih društava i socioloških odnosa. Arbanasi su na tom prostoru domicilan narod. I to je nemoguće izbrisati ili zamjeniti nekim imaginarnim poreklom.
   I samo još da pomenem Ilire, oni su Evropeidni, a arbanasi nisu. Albanski teoreticari pokusavaju dovesti u vezu Ilire i Arbanašane, za šta nemaju nijedan dokaz, nepostoji ni jedan istorijski dokaz da su arbanasi potomci ilira naprotiv veza albanskog i ilirskog jezika sto je glavni argument nekih albanskih istoricara i lingvista je lako osporiti-albanski i ilirski jezik uopste nisu u istoj jezickoj grupi jer je albanski jezik iz grupe “satem” a ilirski iz grrupe “centum”.

   Jedno pleme arbanasana se zove i mirditi, po legendi:

   Dok su se dve vojske, Muratova i Lazarova, spremale za odsudni boj, kaže legenda, Arbanasi su se kolebali, ne znajući kojoj strani da se priklone. Napokon, opredjelili su se za Turke, pa su došli pred sultanov čador, poklonili se Muratu i rekli mu srdačno: “Mir dita!” Što će reći, “dobar dan”. Sultan ih nije razumio, mislio je da su mu se predstavili i rekli kako se zovu, te im tako i ostade ime Mirditi.

   Dakle, ni Albanija (a kamoli Kosovo) nikad nije bila vasa zemlja, vi ste plemenska zajednica porijeklom sa Kavkaza, nemate veze sa Ilirima, albanski ‘jezik’ je mješavina nekoliko jezika… Albanologija je jedna od najstarijih katedri na Filološkom fakultetu u Beogradu. Osnovao ju je 1920. godine Dubrovčanin Henrik Barić i to je bila jedna od najstarijih albanoloških katedri u svijetu, a najstarija je na Balkanu. Na sve četiri godine ukupno albanski jezik i književnost studira šezdesetak studenata. Od njih su samo četiri Albanca, i to trojica iz Beograda. Interesovanja studenata ima, ali se upisna kvota popuni tek u drugom krugu. Albanski jezik je indoevropski jezik, koji sam predstavlja jednu granu ove porodice jezika. Tokom istorije usvajao je riječi iz niza stranih jezika – latinskog, slovenskih jezika, turskog, starogrčkog, italijanskog i drugih jezika. U dalekoj je vezi sa slovenskim i baltičkim jezicima, a smatra se da je u bliskoj vezi sa izumrlim ilirskim jezikom. Njime govori oko šest milona ljudi, od toga tri miliona u Albaniji, a ostali su na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, Crnoj Gori, severozapadnoj Grčkoj, južnoj Italiji i dijaspori.

   Komentariši
4. 

   14. Aprila 2009.

   Ognjen Trifković

   🙂 Da, jedva čekam da dođem na Kosovo da se uverim kako funkcioniše društvo! Mogu misliti, preko noći je stvoren i uređen odličan pravni sistem, jasno definisana zakonodavna, izvršna i sudska vlast. “nema laži, nema prevare”, korupcija i mito su totalne nepoznanice današnjem društvu na Kosovu. . . (Čudim se kako već niste ušli u EU, u NATO?!?
   Šta vam je ljudi?! PA ZNAMO SE! Ni smo ni mi sa marsa pali na ov prostore 🙂

   Komentariši
5. 

   14. Aprila 2009.

   a

   lemi…
   skrati malo postajes dosadan

   Komentariši
6. 

   14. Aprila 2009.

   Boško

   Lemi, svaka ti čast. ovo bi trebao da zna svaki stanovnik balkana i šire.

   Komentariši
7. 

   14. Aprila 2009.

   trava

   lemi izgleda da je i moj cuko srbin s obzirom da je sve na balkanu nastalo od srba

   Komentariši
8. 

   14. Aprila 2009.

   janko

   @trava kakav nepotreban komentar, covjek je iznio neke istorijske podatke koji mogu a ne moraju biti istiniti…
   jesu li istiniti ili nisu tesko da neko moze 100% dokazati, ali je cinjenica.. da su Kosovo i Albanija zemlje koje treba da budu poslusne sluge.. i to je jedini razlog zbog kojeg je kosovo priznato..

   Komentariši
9. 

   14. Aprila 2009.

   janko

   inace evo i sajta koji dovoljno govori o ozbiljnoj drzavi
   http://www.dontinvestinkosovo.com/

   Komentariši
10. 

    14. Aprila 2009.

    lemi

    na balkanu u zadnjih 1.000 godina zive, geografski gledano, narodi: grci, srbi i bugari (i rumuni ako je rumunija na balkanu al uglavnom je to istocna evropa vec).

    i etnicke grupe: albanci, makedonci, hrvati i slovenci, od kojih su neke u pokusajima transformisanja ka narodima (albanci i hrvati).

    jezici kojima se domicilno govori su: grcki, srpski, bugarski. tu je i albanski jezik kao izvedeni.

    postoje verzije srpskog jezika, zavisno od narjecja: hrvatski, bosnjacki, makedonski, slovenacki.

    drugih naroda i/ili jezika na balkanu ne postoji niti je postojalo u zadnjem milenijumu.
    govorim samo o narodima i jezicima.

    Komentariši
11. 

    4. Maja 2009.

    Bujar

    Albanci nikada nisu bili ratoboran narod odnosno osvajacki,to je jedan dosta miroljubiv narod, bez obzira kako ga drugi predstavljaju.
    Naravno da su oni ponosni na Skenderbega a i oni dobro znaju njegovo poreklo, to im ne smeta sto mu je majka bila srpskog porekla, oni nikada nisu bili nacionalisti.Oni su ponosni na njega zato sto se borio da oslobodi svoj kraj od osvajaca isto kao i od pljackasa.Za razliku od srpskog naroda koji je bio dosta ratoboran, osvajacki i naravno dosta pljackao svoje komsije, ma to vam je u genima ostalo do danas.
    Da Srbi su bili dosta ratoborni sve do kosovskog boja gde su doziveli veliki udarac od Osmanlija i do danas ne mogu da se oporave od gubitka.Kod nas se dosta prica o tom boju za razliku od Turske gde se uopste i ne spominje ta borba, borba bez ikakvog znacaja. Odma posle toga dolazi do njihove podele, koja jos uvek postoji.Da Srbi nisu izgubili bitku protiv Osmanlija kako su krenuli bili bi do Tokija kako oni kazu!Hhaaaaaaahaaa
    Kao sto vidite moje ime je Bujar i ponosan sam na to Albansko ime a nisam Albanac vec sam Srbin koji ima Albansko ime i prezime, cudno.
    Hvala.

    Komentariši
12. 

    4. Maja 2009.

    lemi

    rekao bih da si na lakim drogama.

    Komentariši
13. 

    4. Maja 2009.

    omarska

    Ovaj Bujo stvarno uzima nesto mnogo jako ,
    nije Albanac,vec Srbin koji je Albanac po imenu i prezimenu?Ocu i ja togaaa!
    Pa Srbi jesu ratoborni,za razliku od dr. naroda,uvek se nade neko da povede ovce(mislim na neke trenutke istorije)!
    A ko kaze da Turci ne spominju taj boj??
    Odkuda ti taj info????

    Komentariši