Grčka najslabija karika evrozone

ATINA,  Grčka bi mogla postati prva članica evrozone koja će zatražiti pomoć od Medunarodnog monetarnog fonda (MMF), što je potez koji bi mogao umanjiti poverenje investitora u evrozonu kao celinu, ocenila je američka agencija za strateška predviđanja “Stratfor”.
Vlada desnog centra premijera Kostasa Karamanlisa je proteklog vikenda pretrpela teške gubitke na evropskim parlamentarnim izborima, a analitičari procenjuju da je to posledica teškog stanja u privredi, koja je i pre početka globalne recesije bila jedna od najproblematicnijih u Evropi.
Grčki ministar finansija Janis Papatanasiu je ove nedelje boravio u Briselu kako bi razgovarao sa Evropskom komisijom o planovima svoje zemlje za borbu protiv trenutne ekonomske recesije. Jedna od najvažnijih stavki o kojima se razgovaralo je cinjenica da će Grcka ove godine morati da pozajmi više od 54 milijarde evra kako bi pokrila državne rashode i otplatila rate kredita koje dospevaju u 2009. godini. Evropska komisija je javno izrazila strahovanje da se Atina nalazi u opasnom finansijskom položaju i da bi mogla biti na ivici bankrota.
Poput ostatka Evrope, Grcka je u 2009. godini ušla u recesiju. U prvom ovogodišnjem kvartalu zabeležen je pad bruto domaceg proizvoda (BDP) od 1,2 odsto u poredenju sa prethodnom godinom, a za cijelu ovu godinu predviđa se smanjenje od 5,1 odsto.
Grčka transportna industrija, koja kontroliše 20 odsto svetske trgovacke flote i uz turizam vuče domaću privredu, teško je pogodena ostrom promenom ekonomske klime. Više od cetvrtine grckih transportnih brodova je usidreno zbog smanjenja globalne trgovine.
“Stratfor” navodi da Atina ima loše ekonomske osnove u svim oblastima, Budžetski deficit od pet odsto i državni dug od 97,6 odsto BDP-a u 2008. godini nisu samo rezultat tekuće krize, nego su već prethodnih godina bile visoke, zbog domaceg politickog trvenja koje je dovelo do preteranih državnih rashoda. To znaci da Grčka možda neće imati dovoljno novca da pokrije trenutnu krizu i da ce morati da se okrene većem pozajmljivanju novca. Medutim, prema oceni Strafora, neizvesno je da li ce Grcka moći da pozajmljuje, pošto mora da se nadmeće za kredite sa drugim evropskim zemljama i SAD, koje investitori zainteresovani za sigurnost smatraju mnogo poželjnijim opcijama.
Banke se opekle na Balkanu
Agencija “Stratfor” navodi da lošu makroekonomsku situaciju pogorsava veliko ucešće grčkih banaka u kreditiranju na Balkanu u godinama pre finansijske krize uz ukupna ulaganja veca od 20 odsto BDP-a Grčke.
One su iskoristile niske domaće kamatne stope povezane sa evrom radi pozajmljivanja u južnoevropskim državama u razvoju gdje su kamatne stope bile mnogo veće. Dok su globalna privreda i izgradnja bile u usponu, to je bilo prilično korisno za najveće banke Grčke.
Međutim, kad je došlo do naglog opadanja rasta, te banke su se suocile sa teškim gubicima, jer su davale kredite u evrima, dok su prihodi njihovih korisnika bili u dinarima, forintama, lejima i drugim valutama. Kad je masovni odlazak stranog kapitala iz privreda u razvoju poceo da dovodi do propadanja tih valuta, krediti koje su korisnici u balkanskim zemljama uzeli od grčkih banaka poceli su brzo da rastu u realnom smislu zbog razilaženja u deviznom kursu.