Razgovori o uticaju globalne ekonomsko-finansijske krize

NJUJORK,  U sjedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku sinoć je trebalo da počne samit na kojem će se predstavnici bogatih i siromašnih zemalja prvi put sastati da bi razgovarali o uticaju tekuće globalne ekonomsko-finansijske krize.
U radu samita učestvovaće i predsjedavajući Savjeta ministara BiH Nikola Špirić.
Pregovori o prijedlogu zaključaka sa tog skupa su bili veoma teški, ali je na kraju ipak postignut privremeni sporazum svih učesnika skupa. Samit je dobra prilika da se na tom skupu čuje i stav najsiromašnijih zemlja koje nisu odgovorne za izbijanje sadašnje ekonomske krize. Ali nije počelo u tom tonu, jer su zapadne diplomate, tokom žučnih rasprava uoči samita, optužile nikaragvanskog predsjednika Generalne skupštine UN-a Migela D'Eskoto Brokmana da je pokušao da preotme sadržaj tog skupa i pretvori ga u suđenje svjetskom kapitalizmu. On je, pak, rekao da nije impresioniran takvim kritikama smatrajući da bi najbogatije zemlje sada trebalo da dovedu u red nered koji su stvorile za siromašne.
Manje razvijene zemlje, učesnice samita, su tokom priprema za taj skup željele da dobiju posebne povlastice, u vidu olakšica za otplatu dugova, veće kontrole UN-a nad radom Svjetske banke (SB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kao i organizovanja još jedne konferencije, u bliskoj budućnosti, da bi se provjerilo šta je ispunjeno od zaključka sa samitu u Njujorku. Glavni napor bogatih zemalja tokom priprema za samit je bio da ne prihvate nikakve dodatne finansijske obaveze, a borile su se i protiv prijedloga da UN ima veću kontrolu nad radom globalnih međunarodnih finansijskih institucija.
Privremeni sporazum koji su postigli učesnici samita je zbog toga neka vrsta kompromisa, a taj dokument obuhvata i poziv da 20 najbogatijih zemalja razmotri mogućnost dodatne finansijske pomoći najsiromašnijim državama. Sporazum, takođe, sadrži obavezu o osnivanju radne grupe koja će prati sprovođenje dogovorenih mjera, kao i nedovoljno precizne formulacije kada se govori o olakšicama pri otplati dugova najsiromašnijih zemalja. Privremeni sporazum obuhvata i prijedlog za osnivanje komisije ekonomskih stručnjaka koji bi savjetovali Generalnu skupštinu UN povodom globalne finansijske krize. Iz privremenog sporazuma, koji bi trebalo da bude usvojen na samitu su, međutim, nestali pozivi za osnivanje ekonomskog savjeta UN koji bi nadzirao rad MMF-a i SB. Jedan od učesnika u pripremi samita u njujorškom sjedištu UN-a, Martin Koh, rekao je da se nadao da će do početka rada skupa biti dogovoreno više nego što je zaista i učinjeno.