Finansijski derivati se neće vratiti na tržište najmanje tri godine

BEOGRAD, Više od 80 odsto menadžera kompanija iz finansijskog sektora ne vjeruje da će se u naredne tri godine finansijski derivati vratiti na tržišta, pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom Transformacije globalnog finansijskog sektora koji je kompanija Deloitte u februaru uradila u 20 zemalja svijeta.Čak 40 odsto menadžera vjeruje da ovih finansijskih instrumenata neće biti na tržištu bar još pet godina, dok čak deset odsto ispitanika uopšte ne očekuje njihov povratak na tržište.
Ipak, većina se slaže da ukoliko dođe do povratka finansijskih derivata, oni će potpuno drugačije izgledati – biće jednostavniji, transparentniji i pod većom kontrolom.
Očekuje se da će se osiguravajuće kompanije fokusirati na prodavanje polisa životnog osiguranja prije nego na obavezna osiguranja, sa ciljem generisanja pozitivnijeg novčanog toka. Investiciono bankarstvo će biti usredsređeno na penzione fondove jer su oni bez velikih oscilacija u domenu rizika, navodi se u istraživanju.
U svijetlu zamrzavanja tržišta kapitala, ispitanici su se izjašnjavali i o tome u kojoj mjeri su zabrinuti za izvore finansiranja ili kapital. Očekivano, većina,76 odsto izjavila je da je zabrinuta za osiguravanje stabilnijih izvora finansiranja/kapitala pod trenutnim tržišnim okolnostima, dok se 20 odsto ispitanika izjasnilo kao veoma zabrinuto.
Svi ispitanici misle da je period visokih racija ili završen, ili stopiran u doglednom vremenu, i da je pred finansijskim institucijama period smanjenog zaduživanja, problem novčanih tokova i upravljanja rizicima. Ne samo da biznis više ne raste, već se njihovi prihodi značajno smanjuju kako su finansijske institucije prinuđene da ponovo definišu cijene svojih prozvoda.
Zanimljivo je da 12 odsto ispitanika smatra kako će države neograničeno dugo značajno podupirati finansijske institucije, kaže Darko Stanisavić, pomoćnik direktora u Sektoru za finansijsko savjetovanje Deloitte u Srbiji . Ipak, gotovo polovina vjeruje da će se upliv države smanjiti za tri do pet godina, dok bezmalo trećina ispitanih smatra da će trajati više od pet godina. Kratkoročno posmatrano, većina ispitanika vidi koristi od vladinog uplitanja u pristupu kratkoročnom kapitalu, ulozi vlada kao stabilizatora cijena akcija i mogućnosti da poslovanje neometano funkcioniše.
“Međutim, dugoročno posmatrano, ispitanici su zabrinuti da bi dugoročnija državna potpora mogla da šteti konkurentnosti, budući da bi vlade mogle uspostaviti preveliku kontrolu i operativna ograničenja”, upozorava Stanisavić