BEOGRAD, Samo nekoliko dana poslije „Boinga” na pregovore sa „Jat ervejzom” stiže delegacija kompanije od koje je Srbija prije 11 godina naručila osam aviona.
Visoka poslovna delegacija kompanije „Erbas“ stigla je u Beograd i danas će sa generalnim direktorom „Jat ervejza“ razgovarati o budućnosti flote srpskog avioprevoznika i upoznati ga sa razvojem novih modela aviona.
Sa direktorom „Jata“ Srđanom Radovanovićem razgovaraće Gregoris Dasios, direktor prodaje „Erbasa“ za istočnu Evropu i region Zajednice Nezavisnih Država, i Monik Brepson, potpredsjednica EADS, kompanije koja je vlasnik „Erbasa“. Prema informacijama iz sjedišta „Erbasa“, delegacija ove kompanije želi da upozna novog menadžera „Jat ervejza“, da čuje njegove planove u vezi sa obnavljanjem flote i da iznese ponude o novim tipovima svojih letjelica.
Visokopozicionirani menadžeri „Erbasa“ došli su u Beograd samo nekoliko dana nakon boravka jednog od ključnih direktora američkog proizvođača aviona „Boing“ u glavnom gradu Srbije. Iako je tada rečeno da je to „protokolarna posjeta“, reakcija „Erbasa“ i ekspresno slanje visoke delegacije u Beograd samo potvrđuju da se na ovom tržištu pojačava konkurencija proizvođača aviona i da im srpski avioprevoznik može predstavljati solidnu mušteriju.
U sjedištu „Erbasa“, u Tuluzu, naročito su se upalile crvene lampice poslije najava iz srpske vlade da se „Boing“ doživljava kao ravnopravni učesnik u budućim kupovinama novih aviona za „Jat ervejz“.
Nema sumnje da su vladine procijene o stanju aviona koje „Jat“ koristi takve da je nabavka novih aviona jedan od ključnih prioriteta u pokušaju da se nacionalni avioprevoznik bar malo podigne iz komatoznog tehnološkog, bezbjednosnog i poslovnog stanja.
Kao što ni menadžeri „Boinga“ nisu došli u Beograd iz kurtoaznih razloga, tako ni delegacija „Erbasa“ ne dolazi samo zato da bi se „upoznala s novim direktorom Jata“. Toga se, uostalom, „Erbas“ nije ni sjetio kad su u „Jatu“ birana trojica prethodnih direktora. Gotovo je sigurno da su Gregoris Dasios i Monik Brepson iz Tuluza ponijeli „pod miškom“ i ugovor po kome je „Jat“ od ljeta 1998. godine postao kupac osam njihovih aviona, a Vlada Srbije garant da će avioni biti plaćeni.
Prema jednom članu ugovora, on je postao važeći onog trenutka kad je država Srbija platila prvu tromjesečnu ratu od oko 25 miliona dolara. I na tome se stalo jer više nije bili para. Zanimljivo je da je država Srbija, u predvečerje sukoba sa NATO-om, prvu ratu platila novcem koji je dobila od prodaje čuvenih „kanadera“, aviona za gašenje požara.
Od tada do danas Srbija kao da je zaboravila na svoje obaveze iz ugovora o kupovini osam aviona „Erbasa“. Ali to ne znači da su prestale njene obaveze prema tom ugovoru koji je još „na pravnoj snazi“ i u kompaniji „Erbas“ ga vode kao važeći. Kad je 2004. tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić pokušao da povrati prvu ratu (25 miliona dolara) i da se oslobodi takvog ugovora, ispostavilo se da se ugovor ne može raskinuti.
To su potvrdili britanski i njemački pravni stručnjaci, pa je tako propala ideja da se za pet miliona dolara angažuje jedan kanadski advokat koji bi zastupao „Jat ervejz“ i Srbiju u tom poslu.
Ugovor je veoma nepovoljan po kupca („Jat ervejz“) i garanta (država Srbija). Tako, na primjer, „Jat“ kao kupac (ili država Srbija kao garant) mora tromjesečno da plaća po 25 miliona dolara sve dok se ne odluči koji će tip aviona kupiti od „Erbasa“. Nadalje, i kad se odluči da kupi prvi avion tada se sklapa novi ugovor kojim će se regulisati cijena samo tog aviona, vrijeme isporuke i način plaćanja. I tako za svaki novi, od osam naručenih aviona, s tim što u ugovoru postoji i pravo „Erbasa“ da za određeni period dva odsto povećava početnu cijenu svojih letjelica. Zbog te klauzule ugovora nije moguće reći koliko košta kupovina svakog od osam aviona.
Još jedan detalj iz ugovora zavređuje pažnju. Naime, „Jat ervejz“ kao kupac i država Srbija kao garant pristali su na klauzulu po kojoj kupac postaje vlasnik aviona tek kada otplati poslednju ratu. To praktično znači da „Jat ervejz“ ne može biti vlasnik ni prvog kupljenog i otplaćenog aviona sve dok ne otplati i poslednji, osmi kupljeni avion. B92
Komentariši