BEOGRAD, Srbija može da računa na jačanje dinara, a time i na manju upotrebu tuđe valute, tek s jačanjem svoje privrede i izvoza.
„Evroizacija” privrede samo je puka posledica gubitka našeg poverenja u dinar – od građana, preko privrede pa do države. I to nije počelo juče s rastom kursa evra, već mnogo ranije, kaže za Politiku prof. dr Davor Savin.
Povodom nedavnog prijedloga ministarke finansija Diane Dragutinović da se „umjesto intervencijama iz deviznih rezervi NBS utiče na kretanje kursa, pokrene kampanja na nivou države kojom ćemo se suprotstaviti ’evroizaciji’ – dominaciji evra u ekonomiji Srbije”, Savin kaže da se to se ne postiže apelima.
Savin upozorava da je monetarno „poniženje” naše valute otpočelo otvaranjem druge Jugoslavije prema tačnije poslije prvih odlazaka naših ljudi u inostranstvo „na privremeni rad”. Od tada traje bezuspješna borba dinara za prevlast kod kuće i to s kim – s markom, dolarom, frankom, šilingom.
Dinar obara smanjenje direktnih stranih investicija
Dinar danas plaća ceh decenijama nesputane inflacije i činjenice da ne uspijevamo da kontrolišemo kretanja u kapitalnom bilansu. S ulaskom špekulativnog kapitala, zbog osjetno viših domaćih kamatnih stopa proteklih godina, prilivi po osnovu privatizacije i inostranih kredita uticali su na rast vrijednosti dinara, a kada su ti izvori presušili uslijedilo je obrnuto kretanje kursa koje nam sada nije po volji.
„Ne zaboravimo događanja od pre dve decenije kada smo imali hiperinflaciju od dva procenta na sat, 70 procenata dnevno, što daje 313 miliona postotaka godišnje. Kada se ceo mesec radilo za pet do deset maraka. Tada su počinjene kolosalne greške u vođenju ekonomske, a naročito monetarne, valutne politike, što je učvrstilo nepoverenje javnosti prema dinaru kao stabilnom novcu. I to je ostalo duboko u pamćenju građana“, kaže Savin i dodaje da je naš dinar postao sve manje poželjna valuta ne samo u džepu, već i na štednji. Konačno, 98 odsto štednje u Srbiji, vrijedne više od šest milijardi evra, položeno je u devizama.
Tako se evro ustoličio i obavlja najvažnije funkcije dinara. Koristi se kao paralelna valuta, posebno pri kupovini ili prodaji većih vrijednosti. Retki su oni koji su prodali stan ili neku vrijedniju imovinu za dinare. A to je, kako objašnjava Savin, velika slabost, jer se na taj način reducira prostor centralne banke za upravljanje novčanom masom. Osim toga, bez obzira da li priznajemo to ili ne – korišćenje tuđe valute formalno je i faktički dokaz da naša nije kvalitetna.
Evro se koristi i kao obračunska jedinica, mjera vrijednosti, upravo zbog svoje stabilnosti. To nas ništa ne košta. Ali zato umjesto da kažemo da je cijena nekog proizvoda 200 dinara, nama je lakše, a možda i jevtinije, da izustimo dva evra. Čist psihološki gubitak.
I šta je tu, po ocjeni našeg sagovornika, najteže – država nema nikakve, apsolutno nikakve, mogućnosti da nametne deevroizaciju. Tu nikakvi propisi i uredbe ne donose rješenje. Apel da se „korišćenjem dinarskih depozita države” smanji evroizacija sasvim je bez osnova.
„Država jedino barata dinarima u svim bilansima javnog sektora, odnosno budžetu. Čak i kada dobije podršku budžetu u stranim kreditima, oni se preko centralne banke najpre konvertuju u domaću valutu, a kompletan iznos zajma ili neki njihov deo NBS usmerava u devizne rezerve“, kaže Savin uz upozorenje da se formalno odustajanje banaka od evro klauzula u svojim kreditima lako može zamijeniti drugom, manje upadljivom, ali koja će štititi njihov interes.
Jedini spas za dinar je stabilna nacionalna ekonomija
„ Jedini način da dinar zavlada domaćom monetarnom scenom jeste da nacionalna ekonomija bude uspešnija. A šta to znači? Da se krećemo u domenu poznatih, ali jedino ispravnih floskula – ostvariti veću efikasnost privređivanja i izvoz, uz dugoročnu stabilnost cena. Jednostavno, zar ne? Ekonomska teorija taj zadatak poznaje pod pojmom –„magični trougao”. Naziv nije slučajan. Zadatak je težak i zahtevaće krv, znoj, suze i vreme“, zaključio je Savin.
Vladimir Vučković, profesor na Univerzitetu Megatrend, kaže da smanjenju dominacije evra kao strateškom cilju nema šta da se zamjeri, ali da ne vidi kako bi se to ostvarilo bez prethodno postignute makroekonomske stabilnosti.
„ Pitanje je zašto se ranije na tome nije radilo. Možda je od početka trebalo uvesti da se krediti ne vezuju za evro, ali to bi onemogućilo bilo kakvo normalno finansiranje kod nas. Najlakše je reći zašto se stanovi plaćaju u evrima, pa da bi ljudi lakše došli do stana“, kaže Vučković.
Za kratkoročne državne hartije od vrijednosti postoji interesovanje, ali je pitanje da li bi ga bilo kada bi država emitovala papire s rokom dospijeća od pet, 10 ili 20 godina.
„Ko bi bio spreman da danas položi 100.000 dinara i da čeka 10 godina da mu se dinari vrate. Koliko bi oni vredeli, svi bi se pitali ili bi kamata morala da bude ekstremno visoka“, kaže Vučković.
Dve najrasprostranjenije rezervne valute su dolar i evro. Dvije trećine ukupne emisije dolara nalazi se izvan SAD, a sredinom devedesetih Bundesbanka je procijenila da stranci drže oko 40 odsto emitovane vrijednosti maraka.
Rusija je u prethodnoj deceniji bila izraziti primjer dolarizacije u svakodnevnom životu. Danas, međutim, većina Rusa štedi u rubljama, dok dolarsku ušteđevinu ima tek svaki pedeseti stanovnik te zemlje. Vrijednost rublje u proteklih nekoliko godina raste u odnosu na dolar i ušteda u rubljama ubira veći interes.Politika
Komentariši