BEOGRAD, Prof. dr Dejan Šoškić najozbiljniji je kandidat za guvernera Narodne banke Srbije. Kaže da, ipak, treba sačekati da se okonča demokratska procedura imenovanja. Za „Novosti“ govori kao predsjednik Savjeta Narodne banke Srbije.
Preduslov uspjeha vidi, uvijek i svuda, u timskom radu:
– Svi državni organi trebalo bi da rade kao tim na zajedničkom poslu obezbeđivanja preduslova za prosperitet zemlje. Privredni razvoj okrenut izvozu i izgradnji infrastrukture i rast zaposlenosti moraju da budu ciljevi oko kojih ne sme da bude spora. U tom poslu svaki državni organ mora da odradi svoj deo posla zarad zajedničke stvari.
* Svi govore o potrebi da se monetarna politika vodi potpuno nezavisno od izvršne vlasti. Da li, ipak, ima prostora da Narodna banka svoju politiku više usaglašava sa onom koju vodi Vlada?
– Centralne banke mogu imati, sem stabilnosti cena, i druge ciljeve. Najčešće su među njima podsticanje privrednog rasta, zaposlenosti, ciljanje nivoa deviznog kursa i slično. Verujem da u situaciji u kojoj se nalazi Srbija – na putu ubrzanog privrednog rasta – centralna banka treba da bude svesna celine ciljeva zemlje i da raspoložive instrumente koristi radi njihovog realizovanja. Verujem da je tako i vođena monetarna politika u poslednje vreme. Treba nastaviti sa pronalaženjem mera koje stoje na raspolaganju NBS, a koje ne narušavaju osnovni cilj – cenovnu stabilnost, istovremeno doprinoseći i realizaciji drugih ciljeva, pre svega, privrednog rasta.
* Treba li mijenjati politiku vođenja deviznih rezervi tako da se one, u nekom dijelu, oslobode za finansiranja investicionih projekata?
– Devizne rezerve moraju da budu sigurne i likvidne da bi se njima obezbedila sposobnost izmirivanja spoljnotrgovinskih obaveza zemlje. Devizne rezerve nijedna zemlja ne koristi za finansiranje investicionih projekata, ni posredno ni neposredno. Svaki korak u tom pravcu značio bi ili narušavanje sigurnosti ili narušavanje likvidnosti njihovih plasmana.
* Kako komentarišete činjenicu da je, od 2000. do kraja marta 2010. godine, na intervencije na deviznom tržištu Narodna banka Srbije „utrošila“ preko dvije milijarde evra?
– To je velika suma, koja je plaćena radi održavanja makroekonomske stabilnosti u odsustvu zdravog, izvozno orijentisanog privrednog rasta u industriji i poljoprivredi. Ipak, ne treba zaboraviti da su danas devizne rezerve neuporedivo veće nego što su bile na početku perioda koji pominjete.
* Vjerujete li da je dobro da NBS brani kurs intervencijama?
– Smatram da se ne treba opirati trendu na deviznom tržištu i da se treba boriti protiv špekulativnih i naglih promena. Da, uglavnom mislim da je u poslednje vreme vođena relativno korektna politika u ovom domenu.
* Osim o kandidatu za novog guvernera, ovih dana se dosta govori i o potrebi donošenja novog zakona o NBS. Mislite li da nam je taj zakon u ovom momentu neophodan?
– Novi zakon o Narodnoj banci Srbije mogao bi da predstavlja unapređenje u odnosu na postojeći u funkcionisanju
NBS, ali i da bude korak napred u pravcu standardizacije sa modernim evropskim zakonodavstvom. Bilo bi logično da se novi zakon o NBS donese neposredno pre izbora guvernera, ali ostaje da se vidi da li postoji i politička spremnost da se to u ovom trenutku uradi.
* Mislite li da je rješenje po kome država može da se zadužuje kod NBS dobro?
– Direktno zaduživanje države kod NBS nije dobro, ono ne vodi fiskalnoj odgovornosti i može da bude jedan od uzroka makroekonomske nestabilnosti.
* Mnogo se govori o potrebi za nezavisnom Narodnom bankom. Šta je još potrebno uraditi da bi ona postala nesporna?
– I sada postoje zadovoljavajući mehanizmi koji obezbeđuju samostalnost i nezavisnost u radu Narodne banke Srbije. Verujem da je potrebno bolje rešenje u definisanju imovine NBS, kao i preciznija regulacija odnosa sredstava NBS i budžeta kada postoje dobici i gubici u poslovanju NBS.
* A kako NBS može biti nezavisna kada nema ništa od imovine i kada joj je sve što koristi ustupila baš izvršna vlast?
– Slažem se da u domenu definisanja titulara imovine NBS postoji dosta prostora za unapređenje.
* Govori se o mogućnosti formiranja Savjeta guvernera, koji bi, zapravo, kao zajedničko tijelo odlučivao o svemu važnom za monetarnu politiku. Mislite li da je to dobro rješenje?
– Prenošenje dela nadležnosti sa Monetarnog odbora na šire telo, Savet guvernera, u kome bi bili zastupljeni ne samo predstavnici NBS, odnosno guverner i viceguverneri, već i spoljni članovi, činilo bi proces odlučivanja o nekim pitanjima transparentnijim i demokratskijim. U tom slučaju bilo bi važno, međutim, precizno odrediti mehanizme izbora i kontrole, kako bi se obezbedila nezavisnost u radu, afirmacija struke i zaštita javnih interesa.
* Vjerujete li da je dobra ideja da svi koji su vezani za donošenje odluka u monetarnoj sferi moraju da rade isključivo u Narodnoj banci, a ne da budu, kako to kaže dosadašnji guverner, „tezgaroši“?
– Mislim da je dobro da se čuju stručni ljudi koji nisu unutar NBS i da njihovi stavovi nađu svoje mesto u procesu donošenja odluka NBS.
* U aprilu naredne godine okončava se naš sporazum sa MMF. Mislite li da će, poslije odlaska Fonda, a u predizbornoj godini, biti teško voditi dosljednu monetarnu politiku?
– Mislim da će to biti, pre svega, izazov za fiskalnu politiku.
* Vjerujete li da bi bilo bolje da se novac koji dobijamo od prodaje dijela akcija „Telekoma“ utroši za vraćanje starih dugova, posebno Londonskom klubu povjerilaca, nego u javne investicije?
– To je stvar procene. I jedno i drugo ima smisla. Svakako je najvažnije da se takav novac ne slije u potrošnju.
Devizni režim
* Smatrate li da je način vođenja politike kursa dobra?
– Da. Mislim da imamo adekvatan devizni režim i da smo u poslednje vreme sprečili realnu apresijaciju kursa koja smanjuje konkurentsku sposobnost domaće privrede.
Kvalitet ljudi
* Da li je potrebno nešto mijenjati u sistemu kontrole rada banaka?
– Da, potrebno je unaprediti ne samo superviziju nad poslovnim bankama, već i regulativu nad osiguravajućim kompanijama i penzionim fondovima. Dobra regulativa mora da bude oslonjena na kompetentan kadar i NBS mora da izgradi efikasniji sistem čuvanja i izgradnje kadrovskih kapaciteta, jer od kvaliteta ljudi u ovom važnom poslu zavisi sigurnost finansijskog sistema zemlje.
Član ekonomskog savjeta
Prof. dr Dejan Šoškić, predsjednik Savjeta NBS, profesor je Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog savjeta premijera Srbije. Rođen je 1967. godine u Beogradu, diplomirao 1989, magistrirao 1993, a doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama i objavio mnogobrojne knjige i stručne publikacije. Novosti
Komentariši