Petrol ostavlja samo energetiku

LJUBLJANA, Petrol je opterećen s oko 200 miliona evra duga i ulaganja koja ne donose prihode niti dividende, rekao je predsjednik Uprave Petrola Aleksander Svetelšek.
Kompanija namjerava da u naredne četiri godine izdvoji 428 miliona evra iz novčanog toka i ostvarene dobiti, odobreno im je povećanje temeljnog kapitala za 50 odsto.

On je najavio da će Petrol povećati svoj vlasnički udio u Istrabenzu ako uspije prodaja Droge Kolinske, ali nije želio da odgovori da li ova kompanija planira preuzimanje Istrabenza.

Petrol će prodati sve što nije povezano s energetikom, osnovnom djelatnošću kompanije, najavio je Svetlešek.

Svetlešek zbog razgovora s potencijalnim kupcima nije objavio koji dijelovi kompanije su ponuđeni na prodaju.

„U strategiji razvoja do 2014. postavljen je cilj da se Petrol uvrsti među tri najveća trgovca naftnim derivatima i energentima na tržištima jugoistočne Evrope. Na nova tržišta će se širiti samo ako preuzmu jednog od tri najveća trgovca naftom“, rekao je Svetelšek.

U prvom ovogodišnjem tromjesečju Petrol je poslovao bolje od plana, iako je prodao oko 70 hiljada tona naftnih derivata manje nego u istom periodu prošle godine.

„Slabija prodaja posljedica je ekonomske krize“, objasnio je Svetelšek. Iz poslovanja je Petrol ostvario 20,5 miliona evra profita, dok neto dobit iznosi 9 miliona evra. U istom periodu prošle godine Petrol je zabilježio gubitak od 5,6 miliona evra.

Do 2014. u Petrolu planiraju da ostvare 3,5 milijarde evra čistog prihoda od prodaje, što je za 37 odsto više nego što planiraju u ovoj godini. Neto dobit trebala bi da se poveća za 69 odsto, na 43,2 miliona evra. Najveći rast, od 595 odsto, u Petrolu planiraju u prodaji električne energije.

Pročitaj više:  “Jura eltek”,”Sažem” i “Haj Ararat” u Nišu

Cijelu strategiju su pripremili na temelju pretpostavke da će cijena nafte iznositi oko 85 dolara za barel, a članica Uprave Mariča Lah upozorila je da su cijene nafte vrlo nestabilne i da je zbog toga nužno predvidjeti nekoliko mogućih scenarija.

„Marže bi ostale približno jednake sadašnjima“, rekla je Lah i dodala da trenutno traže odgovarajuća skladišta za snabdjevanje tržišta država nastalih na području bivše Jugoslavije duž Jadranske obale, ali nije htjela da otkriva moguće lokacije. Balkanmagazin

Comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts