Iz Srbije odnijeta milijarda evra!

BEOGRAD, Strane banke iznijele iz Srbije najveći dio od 1,19 milijardi evra, koje je NBS bez uspjeha plasirala da bi odbranila vrijednost dinara.
Od početka godine Narodna banka Srbije prodala je čak 1,19 milijardi evra da bi spriječila pad dinara, a prema saznanjima Pressa, najveći dio te sume otišao je izvan Srbije, na račune stranih banaka!
Mada najveći domaći privrednici već mjesecima zahtjevaju da se javno objavi ko kupuje evre na međubankarskom tržištu i na taj način pritiska kurs, prema zakonskim odredbama, Narodna banka Srbije ne sme da otkrije tu informaciju. Sagovornici Pressa, učesnici na međubankarskom tržištu koji su insistirali na anonimnosti i najugledniji domaći ekonomisti tvrde da je najveći dio intervencija NBS otišao na račune stranih banaka, koje su još prije tri godine pokupovale državne obveznice.
– Kupovinom srpskih hartija od vrednosti, odnosno ulaskom u „srpski rizik”, strane banke su odlično zarađivale. Imali su ekstra povoljne kamate, a i kurs im je išao naruku. Kada je NBS odlučila da smanji kamate, oni su odlučili da se povuku i svoje dinarske plasmane zamene deviznim – tvrdi naš sagovornik.
Uvoznički lobi
Prema tvrdnjama našeg izvora, preko 400 miliona evra od NBS kupile su domaće banke, koje se nalaze pod jakim pritiskom deevroizacije privrede.
– Brojne domaće firme su iskoristile subvencionisane dinarske kredite da bi refinansirale svoje kredite indeksirane u evrima. To je ostavilo banke na brisanom prostoru, jer one sad moraju te kredite da otplaćuju. Ti evri idu na otplatu kreditnim deviznim linijama njihovim majkama – firmama u inostranstvu – objašnjava naš sagovornik.
Ekonomista Danilo Šuković objašnjava da su domaće banke kupovale velike sume evra za potrebe firmi uvoznica, koje moraju da pokriju svoja dugovanja u inostranstvu.
– Banke kupuju velike svote deviza za najveće uvoznike, odnosno one firme koje su se zaduživale u inostranstvu da bi uvozile robu u našu zemlju. Sada ti najveći uvoznici treba da plate obaveze prema inostranstvu i moraju da kupuju evre, jer su robu ovde prodavali u dinarima, koji im se sada zbog skoka evra tope – objasnio je Šuković. Prema njegovim riječima, sredstva koja firme plasiraju u inostranstvo odlaze u nepovrat i NBS zbog toga treba da prestane sa intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu.
Objavite spisak
Ekonomista Milan Kovačević smatra da bi NBS trebalo da objavljuje spisak banaka koje kupe evre koji se prodaju, kao i spisak klijenata za koje se ti evri kupuju.
– To su oni koji profitiraju. Sa druge strane, devize koje NBS proda predstavljaju veoma mali deo sume koja se svaki dan obrne na računima preduzeća i u menjačnicama. Ipak, neko sa tih jedan ili dva odsto deviza kontroliše kurs i uzima kajmak, a najviše kajmaka ostane u bankama – rekao je Kovačević.
Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac upozorava da je rasipanje deviznih rezervi na veštačko održavanje kursa dinara pogubno za našu zemlju.
– Uz nerealne domaće valute korist imaju samo uvoznici i strani izvoznici. U korist naše zemlje je da kurs naše valute bude realan i na taj način stimulišemo naše izvoznike da više izvoze. Ovako, samo radimo u korist naše štete, a i ekonomski i monetarno, kurs treba da bude realan, a to je najmanje 150 dinara za evro – smatra Kanjevac.
Dinar stagnira!
Dinar će u ponedjeljak vrijediti gotovo isto kao u petak. Zvanični srednji kurs NBS biće 103,457 dinara za evro, dok je u petak bio 103,463 dinara. NBS juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine ukupno je potrošila oko 1,2 milijarde evra.
Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić istakao je i da bankari u velikoj mjeri utiču na kretanje deviznog kursa jer svojim klijentima savjetuju da li da kupuju ili prodaju devize. Na pitanje da li je izvesnije jačanje dinara u narednom periodu, on je rekao:
– To treba da pitate pojedine bankare jer oni su ti koji svojim klijentima savetuju da kupuju i prodaju, pošto banke ne kupuju za sebe i svoj račun, nego to rade za svoje klijente. A svaki klijent je krojač svoje sreće, pa treba videti u kom pravcu razmišlja – naglasio je Jelašić.
Šoškić: Dinar može da ojača samo uz veću produktivnost privrede
Monetarna politika ne bi trebalo da dozvoli jačanje dinara prema evru ako to nije praćeno rastom produktivnosti, istakao je predsjednik Savjeta Narodne banke Srbije i kandidat za guvernera Dejan Šoškić. On je na predstavljanju biltena „Kvartalni monitor” na Ekonomskom fakultetu rekao da ne treba dozvoliti da kretanje kursa ugrozi konkurentnost domaće privrede.
– Slabljenje domaće valute s jedne strane može da omogući rast konkurentnosti domaće privrede. Ipak, ne sme se zaboraviti da promena deviznog kursa izaziva i ozbiljne probleme za privredu i građane koji su uzimali kredite indeksirane u evrima – naglasio je Šoškić.
On je dodao da dužnici zajedno sa državom i NBS treba da traže rješenja kako bi se dugovanja uredno izmirila. Šoškić predlaže da se utvrde mehanizmi za efikasno restrukturiranje dugova, tako što bi se produžili rokovi isplate ili bi se pozajmice konvertovale iz deviza u dinare. On je istakao i da bi drugi, fiksni, devizni režim iziskivao mnogo veći trošak deviznih rezervi.
Guverner u ostavci Radovan Jelašić izjavio je da na slabljenje dinara najviše utiču dešavanja u okruženju.
– Dogovor sa MMF-om i stopiranje rasta plata i penzija pozitivno utiču na stabilnost kursa. A NBS ima dovoljno deviznih rezervi da ne dozvoli prevelike dnevne oscilacije kursa – rekao je Jelašić. Press