Sportistima baš odriješili kesu

BEOGRAD, Za nacionalne penzije naučnika u državnom budžetu ni ove godine nema para, za umjetnike se strogo mjeri svaki dinar, ali se za sportiste iz iste te kase izdvaja pola milijarde dinara godišnje! Ukupno 536 osvajača medalja na olimpijadama, svjetskim i evropskim prvenstvima starijih od 40 godina do kraja života primaće nagradu u visini jedne do tri prosječne zarade.
Kriterijumi za njihovu dodjelu su jasni. Ali, takvi da iste pare dobijaju sportisti koji su tokom karijere potpisivali milionske ugovore, pa i danas, za velike honorare, kao treneri sjede na klupama uspješnih timova, kao i šampioni i rekorderi u neprofitabilnim sportovima.
– Jedini kriterijum su priznanja. Svako ko osvoji zlato, bronzu ili srebro na pomenutim takmičenjima ima pravo na nacionalno priznanje. Tu su i rekorderi na istim takmičenjima. A za sve važi, da sport kojim se bave mora da bude olimpijski – objašnjava za “Novosti” Slaviša Zlatanović, državni sekretar Ministarstva za sport i omladinu. – Nemamo ograničen budžet već se za ovu namjenu svake godine odvaja novca onoliko koliko ima sportista koji ispunjavaju kriterijume… Najzaslužniji trenutno primaju oko 110.000 dinara.
Od 2007. godine, kada su počele da se dodjeljuju, starosna granica, objašnjava naš sagovornik, bila je 35 godina. Ali, prošle godine je pomjerena za pet godina, pa sada zaslužni sportisti penzije primaju od četrdesete. Ali, oni koji su je dobili po starom, iako sada imaju 37, dobijaju čekove svakog mjeseca.
Protiv ovakve raspodjele primanja sportistima svojevremeno se pobunio ombudsman Saša Janković. Njegovi argumenti bili su da treba napraviti razliku između onih koji zarađuju mnogo i drugih koji bi od te penzije zaista živjeli. Ali, njegov prijedlog nije usvojen.
– Izdvajanja za te penzije nisu mala. Za nekoliko godina postaće ozbiljan udarac za državni budžet – komentariše Saša Janković. – Postoje različiti načini da sportistima odate priznanje za uspjehe, ali ne treba svi oni doživotno da primaju penzije veće od ministarske plate. Jer, na primjer, Vlade Divac je imao značajne ugovore tokom karijere, sada je na čelu Olimpijskog komiteta i još dobija više od 100.000 dinara mjesečno za penziju. I naravno, kada napuni 65 godina dobiće i starosnu penziju, kaže Janković, uz napomenu da je to samo jedan od primjera.
Prema njegovom mišljenju, valjalo bi da se napravi razlika između onih koji imaju druga primanja i drugih koji žive od te nadoknade, kao i između sportista sa ugovorima sa mnogo nula, i njihovih kolega koje su branile boje Srbije na takmičenjima u, recimo, atletici, gimnastici ili plivanju.
Kriterijumi
Eva Ras prima 14.000 dinara mjesečno i s vremena na vrijeme odigra po neku predstavu i njoj se penzija oduzima. Sportisti, sa druge strane, mogu i dalje da zarađuju odlično kao treneri, i njima ostaje državno primanje veće od 100.000 dinara. Možda je po zakonu, ali nije pravedno – ocijenjuje Saša Janković.
Ustavnost
Ustavni sud pokrenuo je prošle godine postupak za ocijenu ustavnosti uredbe kojom se utvrđuju nacionalna priznanja u sportu i kriterijumu za njihovu dodjelu. Taj postupak još nije okončan. Novosti

Comments

Jedan komentar na na “Sportistima baš odriješili kesu”

  1. James Boban Avatar
    James Boban

    Схватам да су спортисти данашњи *гладијатори* који проносе славу наше земље. Али не могу да схватим да су научници који добију одличје, сетимо се седморице величанствених клинаца који су освојили медаље из Математичке гимназије у Београду добили само могућност да се школују у иностранству. Зар тим клинцима не треба дати одмах стипендију у висини националне пензије Владе Дивца. Ја се извињавам Господину Дивцу што га спомињем, човек је легенда и лик из уџбеника енглеског језика за пети разред основне школе када сам учио да је сјајан спортиста. И треба да има националну пензију и он и Слађана Милошевић не зато што је то нека велика сума за осиромашену Србију већ зато што је то мала сума за онај допринос Светском спорту и уметности који су дали Слађана и Владо.
    Међутим, не желим неко погрешно да ме схвати, на следећу констатацију којом ћу закључити моје размишљање: *Дајте народу хлеба и игара* и Србија ће бити мирна, а то што имамо најмање високообразованог становништва и буквално, кажем вам буквално полуписменог јер не знају основне математичке операције и правопис а дођу у средњу школу, кроз коју протрче са поправним испитима, а онда упишу неки од домаћих приватних факултета и тамо се поносе да одличјима у виду високих оцена, то баш није нормално. Сматрам отуда да МОРА да се поправи социјални статус НАУЧНИХ, ПРОСВЕТНИХ радника у УМЕТНИКА. НАУЧНИ радници проналазе нове истине, Просветни радници преносе дате истине у најбољем светлу младим нараштајима и на тај начин развијају леву хемисферу мозга, другим речима развијају рацио, док УМЕТНИЦИ СУ задужени за десну хемисферу мозга, да млади људи и не само они већ сви нараштаји у овој земљи на правилан и нормалан начин испољавају своје емоције. Само склад разума и срца, другим речима само кроз одужење дуга нашим научницима који су стварали домаћу памет која је одржала генерације *у земљи сељака на Брдовитом Балкану*. Дата домаћа памет је омогућила да живе пристојним животом и рекао бих у односу да надашње време сјајним животом и радници и сељаци и размажена интелигенција у реал социјализму. Ти уметници почев од Лепе Лукић као *некрунисане краљице народне музике* преко Боре Ђорђевића легенде Рока, до уметника других уметности наших књижевника, глумаца, сликара, пијаниста. Верујем да ће доћи дан када ће Србија одужити дуг свима онима који су је бранили и изграђивали, и војницима који су херојски бранили увек тло по коме ходамо и 1941 и 1999, који су градили ову земљу било тако што су зидали, пекли хлеб, писали песме, правили филмове, изводили позоришне представе или октривали нове врсте знања која ће бити примењивана у служби свих оних који су вредно радили на одбрани и изградњи отаџбине. Сматрам да је умни рад најсложенија и најзахтевнија врста рада, без омаловажавања рада рудара који зарађују хлеб са седам кора. Отуда верујем да децу треба форсирати да се баве спортом, али им треба рећи и да буду одлични ђаци и да посете позориште, прочитају барем лектиру или погледају са друштвом неки леп филм у биоскопу. На тај начин ћемо створити материјална средства којима ћемо обезбедити да не само спортисти који зараде за 3-4 године свога рада оно што научници и уметници не могу за 10 живота радећи читав свој радни век, већ ћемо обезбедити националне пензије и то под ХИТНО за уметнике каква је госпођа ОЛИВЕРА КАТАРИНА. СРАМОТА ЈЕ ДА ТАКВА УМЕТНИЦА ВОЉОМ МОЋНИКА КОЈИМА СЕ ЗАМЕРИЛА У СВОЈОЈ МЛАДОСТИ ЖИВИ НА ПРАГУ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ, ЈЕР ЊЕН УМЕТНИЧКИ РАД ЈЕ ДАО НЕИЗБРИСИВ ТРАГ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ. МИНИСТРЕ КУЛТУРЕ И ВИ КОЈИ СТЕ У *ЖИРИЈУ* ЗА ДОДЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ПЕНЗИЈА ИСТАКНУТИМ ЛИЧНОСТИМА ОВЕ ОТАЏБИНЕ НЕКА ВАС БУДЕ СРАМОТА ШТО ОЛИВЕРА КАТАРИНА ЖИВИ У СТАРОСТИ ОНАКО КАКО НИЈЕ ЗАСЛУЖИЛА. Није заслужила јер је дала велики допринос култури Србије.
    П.С. Верујем да ће неко прочитати овај мој коментар, ставити прст на чело и запитати се да ли му је мирна савести.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More posts