BEOGRAD, Bolje bi bilo sa odmrzavanjem plata sačekati nekoliko mjeseci, a eventualne ”viškove” preusmjeriti u podsticanje proizvodnje namjenjene izvozu, kaže Miloš Bugarin.
Na navode da para za to ima, on kaže da “ovdje nije riječ ni o kakvom višku od 20 milijardi dinara, nego je minus u državnoj kasi za toliko manji od planiranog”.
Komentarišući to da Vlada opet dočekuje MMF sa nejedinstvenom platformom, Bugarin kaže da je “očekivano da postoje drugačija mišljenja, ali u javnost bi trebalo da izlaze s jedinstvenim stavom”.
“Ovako se šalje loša poruka, i građanima i MMF”, navodi on i dodaje Srbiju čekaju veoma teški pregovori s MMF, jer će misija insistirati na onome što je dogovoreno prethodnih mjeseci.
“Jedna od ključnih stvari biće zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji treba jasno da definiše koliko država ubuduće može da se zaduži. Taj propis je gotov i poslije pete revizije aranžmana sa MMF, za koju očekujem da će biti uspješno završena, ide u skupštinsku proceduru”, kaže Miloš Bugarin, predsjednik Privredne komore Srbije.
On dodaje da će najviše zamjerki MMF imati na tome što nismo uradili mnogo da smanjimo javnu potrošnju, budžetski deficit i povećamo efikasnost administracije.
Bugarin kaže, na tvrdnje pojedinih ministara da je ”recesija ostala za nama” da nije tako i dodaje da je siguran da ni sami političari ne vjeruju u mnoge stvari o kojima govore. “Tačno je da je rast BDP jedan odsto, industrijska proizvodnja je skočila za četiri odsto, izvoz za 18 odsto… Ali, to ne ukazuje na izlazak iz krize, već na stabilizaciju pada. Sve zavisi od toga šta će se dešavati do kraja godine”, dodaje on.
On kaže da “naš standard nema tendenciju rasta, već pada. Imamo najniže plate u regionu, raste nezaposlenost, dinar je za pola godine oslabio za 8,2 odsto, iako je na stabilizaciju kursa utrošeno 1,7 milijardi evra. Najavljuje se talas novih poskupljenja, što može generisati inflatorne udare. Kad sve to pogledate, najave da smo izašli iz recesije zvuče iracionalno”.
Odgovarajući na pitanje da li je za privredu prihvatljivo povećanje PDV, on kaže da je “korisniji prijedlog za smanjenje poreza na zarade. Bolje je da PDV ostane na ovom nivou, a da se uspostavi stroža kontrola naplate. Ukoliko vlada, ipak, bude išla na povećanje PDV, to ne bi smijelo da bude više od 1,5 odsto”.
Bugarin dodaje da bi Vlada trebalo da definiše mjere na srednji i duži rok, jer je bez njih sve ovo što radi samo gašenje požara.
“Gotovo svako drugo malo preduzeće je ugašeno od početka godine, a broj novoosnovanih je manji za 17 odsto u odnosu na prethodne godine. Neophodno je redefinisati Nacionalnu strategiju privrednog rasta i donijeti novu Industrijsku politiku Srbije, kao i osnovati specijalizovanu razvojnu banku, jer smo mi jedina zemlja u regionu koja je nema”, kaže on.
On kaže da vlast prijedloge i zahtjeve privrede prihvata i pozdravlja, “ali kad treba da dođe do konkretne realizacije, niska je efikasnost. Problem je što vlast ne realizuje do kraja ni neke dobre mjere koje je sama donijela”.
Srbima ni kokice na Trgu bana Jelačića
Govoreći o tome što srpski biznismeni upozoravaju da naša privreda pada u vazalni odnos prema državama u regionu, posebno prema Hrvatskoj, on kaže da situacija nije dramatična već je gora od toga. “Dok ovdje posluje više od 200 hrvatskih firmi, koje su investirale preko 500 miliona dolara, naša preduzeća, da se ‘plastično’ izrazim, ne mogu da postave ni aparat za kokice na Trgu bana Jelačića. Za razliku od hrvatskih kompanija, koje su osim podrške sopstvene vlade, ovdje dobro dočekane, naše firme nemaju ni dobar prijem u Hrvatskoj, a ni pomoć srpske države”, naglašava Bugarin. Novosti
Komentariši