BEOGRAD, Privreda i građani Srbije su u avgustu bili zaduženi sa 1.663 milijardi dinara, što je 2,1 odsto više nego u julu, a 23 odsto više nego na kraju 2010.
Krediti preduzeća iznosili su 1.125 milijardi dinara i za 2,2 odsto su veći nego na kraju jula, dok su građani dugovali 488,5 milijardi dinara, što je rast od dva odsto
Preduzetnici su svoja dugovanja bankama povećali za 1,1 odsto i ukupno su bili zaduženi u vrijednosti 50,3 milijarde dinara .
Najviše pozajmica, u iznosu do 269,9 milijardi dinara, građani su uzeli za kupovinu stanova i adaptacije, a rast tih kredita je u odnosu na juli bio dva odsto, a u poređenju na početkom godine 24 odsto.
Najveći rast od početka godine imali su krediti za refinasiranje, 42,5 odsto, a u poređenju sa prethodnim mjesecom 2,9 odsto, i po tom osnovu dug stanovništva je bio 45,8 milijardi dinara. U otplati su gotovinski krediti u iznosu od 112,3 milijarde dinara, što je za 2,6 odsto više nego u julu.
Rast potrošačkih kredita je bio jedan odsto i njihova vrijednost je 36,1 milijarda dinara, dok su poljoprivredni krediti smanjeni za 0,1 odsto i iznose 24,4 milijarde dinara.
“Kašnjenje u otplati kredita u avgustu nije značajnije povećano jer je u docnji 11,2 odsto ukupnih pozajmica, što je za 0,1 odsto više nego u julu”, rekao je generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić.
Dobro je, kako je istakao Dugalić, što je zaustavljeno kašnjenje otplate kredita privredi, tako da je se i dalje sa zakašnjenjem izmiruju rate za 14,6 odsto tih kredita.UBS, kako je dodao, nema podatke o naplatama hipoteka za kredite u docnji, ali prema informacijama iz banaka za sada samo jedan broj preduzeća ostaje bez zaloga ako dugove ne vraća na vrijeme.
O ukupnog broja kredita privredi 13 odsto je, kako je rekao Dugalić, sa subvencijama države i oni čine 10 odsto vrijednosti odobrenih pozajmica preduzećima. Subvencionisani krediti građanima imaju udio od 22 odsto u pozajmicama te vrste, što je 19 odsto ukupne vrijednosti.
“Zaduženost po stanovniku u Srbiji u 2010. godini, kad se uračunaju krediti, minusi na tekućem računu, kreditne kartice i lizing ugovori, je 719 evra, a u 2009. godini je bila 661 evro, i daleko je manja nego u zemljama u okruženju”, istakao je Dugalić. Beta
Komentariši