BEOGRAD, Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda izjavio je za novi broj magazina Bankar da bi brz rast javnog duga Srbije trebalo da zabrine.
Prema posljednjim podacima javni dug iznosi 36,3 odsto bruto domaćeg proizvoda odnosno 10,94 milijarde evra. Za šest mjeseci, od marta do avgusta, učešće javnog duga u BDP-u povećano je za tri procentna poena. U narednom periodu izvjesno je da će se država zadužiti sigurno za 1,2 milijarde evra za Koridor 10, most Zemun-Borča i naučno-tehnološki razvoj.
Srbija bi, prema riječima Lisovolika, trebalo da bude oprezna pošto je njen rejting (BB-) nizak, a kamate na nove pozajmice su više nego što ih imaju takođe krizom pogođene zemlje poput Mađarske i Rumunije.
„Umjeren nivo javnog duga je za zemlje poput Srbije rizičan, posebno ako nastavlja da raste. Srbija ima visoku inflaciju, visoke kamatne stope i nestabilnu ekonomiju i zato može priuštiti mnogo niži nivo javnog duga od razvijenih zemalja“, objasnio je Lisovolik.
Pored toga novi dug u dinarima je na veoma kratak rok i Vlada bi trebalo, prema njegovim riječima, da ima odgovarajuću strategiju koja bi se nosila s rizicima refinansiranja.
Zoran Ćirović, državni sekretar u Ministarstvu finansija kaže da bez obzira na to što svi pokazatelji, odnos javnog duga i BDP-a, izvoza, budžetskih prihoda, imaju tendenciju pogoršanja u posljednjih godinu dana, a neki od njih su i na granici „crvene zone“, zaduženost nije alarmantna i nije makroekonomski problem.
„Sa zaduživanjem se ne može prestati, niti ga je moguće dramatično smanjiti ako se žele privredni rast i rast konkurentnosti privrede“, rekao je on za Bankar.
Branko Hinić, direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja u Narodnoj banci Srbije misli da sadašnji nivo zaduženosti nije alarmantan, ali da ne bi trebalo zadržavati postojeću dinamiku uvećanja zaduženosti.
Na brz rast javnog duga najviše su uticali programski zajmovi i kreditne linije za podršku budžetu pošto se povlačenje tog novca uglavnom realizuje odjednom. Ove godine je za račun otplate javnog duga predviđeno 327,24 milijardi dinara. Emg.rs
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši