BEOGRAD, Preduzeća u Srbiji na naplatu svojih potraživanja čekaju u prosjeku 128 dana, što je jedan od ključnih razloga njihove nelikvidnosti. I dok se krizne situacije na tržištu često rješavaju vladinim uredbama, nikako da se postigne dogovor oko uvođenja direktive ili zakonskih odredbi koje bi konačno natjerale firme, ali i državu, lokalne samouprave i javna preduzeća da svoje obaveze izmiruju u razumnom roku.
Srbija od početka ove godine primjenjuje Akt o malom biznisu, ali ne i njegovu direktivu o plaćanju, koja važi u evropskim zemljama. Ovim dokumentom je javni sektor u Evropi dužan da potraživanja privrede namiri u roku od 30 dana. Svaki dan kašnjenja donosi zatezne kamate. Privrednici u Srbiji su svjesni da bi to u ovom momentu teško zaživjelo, ali smatraju da bi čekanje na novac trebalo ograničiti na 60 dana.
– U Srbiji bi morala da bude adaptivna primjena, mislili smo da se krene od 90 dana i da se rokovi polako smanjuju. Stav Upravnog odbora Privredne komore Srbije je da bi trebalo krenuti od 60 dana – objašnjava Dejan Trifunović, sekretar Odbora za mala i srednja preduzeća PKS. – I u Evropi ima problema. Izvještaji govore da samo pet zemalja EU Direktivu striktno primjenjuje. U Srbiji je bitno da ograničeni rokovi plaćanja važe za sve učesnike na tržištu i da se ne dešava da se namiri samo prvi u lancu. Sastaćemo se sa premijerom Cvetkovićem i nadam se da ćemo do kraja godine uspjeti da uradimo nešto po ovom pitanju.
Posljedice neredovnog plaćanja pri tom najviše trpe zaposleni. Kada za isporučenu robu ili obavljen posao ne stigne novac, nema ga ni za zarade. Za novac se najteže izbore mala i srednja preduzeća, a upravo ona upošljavaju najviše radnika.
– Rokovi plaćanja se moraju riješiti ili uredbom ili odredbama Zakona o naplati potraživanja ili Zakonom o rokovima plaćanja – kažu u Uniji poslodavaca. – EU Direktivom tretira dugovanja javnog sektora prema privredi, jer je tržište slobodno regulisano i na zapadu se u privredi rokovi poštuju u 99 odsto slučajeva. Država uvijek nastupa kao monopolista i suštinski ju je teško natjerati da plati. U istočnoevropskim zemljama, međutim, institucije nisu tako jake i vlade su početkom krize bile svjesne da prijeti opasnost da one neće izreći kazne velikim igračima. Zato su rokove plaćanja ograničili i Slovenija i Hrvatska. U Srbiji još ne postoji volja da se uvedu jasna pravila. Ako hoćemo da se nešto promjeni i pokrene privreda, prvo što treba da uvedemo su ograničeni rokovi plaćanja.
Raste dug
Koliki je dug republičkih javnih preduzeća prema privatnim firmama se ne zna. Lokalne samouprave i njihova preduzeća, međutim, duguju ukupno oko 30 milijardi dinara. Poslodavci tvrde da je 90 odsto tog novca dug prema privredi. Novosti
Komentariši