BEOGRAD, Pozajmicu od 250 miliona evra, namjenjenu krpljenju ovogodišnjeg budžeta, kroz poreze će otplaćivati građani. Ukoliko kamata bude sedam odsto, što je nivo koji je najavila ministarka finansija, najgrublja računica pokazuje da će mjesečna rata tokom četiri godine otplate iznositi – šest miliona evra. Mnogi vjeruju da će slabljenje dinara dovesti do toga da ćemo na kraju plaćati kamatu i od 20 odsto, a ako se mračni scenario ostvari, mjesečna obaveza države na ime samo ove pozajmice biće – 7,6 miliona evra. U tom slučaju bi svakog od nas dopuna ovogodišnjeg budžeta na kraju koštala bar 50 evra.
Ma koliko pozajmica bila nepopularna i skupa, ekonomisti priznaju da nije bilo velikog izbora. Nije uobičajeno da se zemlja zadužuje kod komercijalnih banaka, već na tržištu obveznica.
– Kada imate deficit, morate povući novac odnekud. Jedan od načina je emitovanje državnih obveznica, ali to ne ide najbolje. Interes banaka za obveznice nije dovoljan i država je primorana da potraži zajmove – smatra Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije. – Kad svi prihvataju deficit i veće rashode nego prihode, zadovoljni većim platama i penzijama, onda moramo da prihvatimo da se zadužujemo.
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je podizanje kredita od komercijalnih banaka bilo neminovno, jer država nije uradila mnogo na štednji. Kamatna stopa koja će iznositi do sedam odsto nije visoka, ali zbog nestabilnog kursa može porasti i do 20 odsto.
– Zamrzavanje plata više je posljedica krize nego uštede, a smanjenje državne uprave je minorno – kaže Nikolić.
Ograničenje
Pozajmica od 250 miliona evra, smatra Ivan Nikolić, neće biti dovoljna ni da se “zatvore” rupe u budžetu do kraja godine. – Deficit se širi. Inflacija je značajno oborila standard – kaže Nikolić. – Zakon o budžetskom sistemu ograničava da javni dug Srbije može najviše da iznosi 45 odsto BDP, a do kraja ove godine odnos će iznositi 40 odsto. Već polovinom 2011. godine, zakonsko ograničenje biće probijeno. Novosti
Komentariši