Mali biznis u velikim nevoljama

BEOGRAD, Ekonomska kriza pokolebela je preduzetnički duh. Analiza Republičkog zavoda za razvoj pokazuje da, i pored legalizacije značajnog broja privrednih subjekata, i finansijske i nefinansijske podrške – još nije stvoreno okruženje koje u potrebnoj mjeri podstiče preduzetništvo.
Broj malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji je u 2009. povećan za 9.337, ali je to 45 odsto manje nego godinu ranije. Ova godina još nije istekla, ali za prvih devet mjeseci, kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre, broj novoosnovanih preduzeća i radnji je za svega 3.196 veći od broja onih koji su u istom periodu okačili “katanac”.
– Apsolutno opadanje broja potencijalnih preduzetnika koji u pokretanju novog posla vide priliku za zaposlenje ukazuje na znatno otežane uslove pokretanja i održavanja novog posla – navodi se u analizi Republičkog zavoda za razvoj. – Na to utiče i svjetska ekonomska kriza, koja dovodi do smanjivanja spoljne i unutrašnje tražnje, kao i sužavanja mogućnosti za nova ulaganja. Rastu rizik i troškovi, kao i strah od neuspjeha. Sve to uslovljava smanjivanje broja novih preduzetnika, bez obzira na potrebu za novim radnim mjestima i napore države da pruži podsticaj.
Prošle godine, reklo bi se po brojkama, nije bila zanemarljiva ni finansijska pomoć ovom sektoru. Na raspolaganju im je bilo ukupno 369 miliona evra. Iz javnih izvora stiglo je 318,1 milion evra. Od odbrenih 252,8 miliona evra iz inostranih izvora, iskorišćeno je 50,8 miliona evra.
Izvještaj o globalnom preduzetništvu, koji uz TEA indeks mjeri rane faze preduzetničkog procesa, pokazuje da je tokom prošle godine pogoršana preduzetnička klima. U 2009. je na 100 odraslih stanovnika u Srbiji skoro pet je bilo preduzetnički aktivno. Nešto ranije, tokom 2007, bilo ih je znatno više – 8,6 na 100 građana. Broj novih preduzetnika se u 2009. u odnosu na 2007. smanjio sa četiri na 2,8. Istovremeno se povećao broj odraslih preduzetnika – sa 5,3 na deset. Novosti