Križanić: Opasnost od propasti evra veoma je mala

BANJALUKA, Evro je veliki prioritet za sve zemlje evrozone i postoji ogroman interes i spremnost da se on očuva. Kurs evra i dalje se održava na, još relativno visokim vrijednostima, u poređenju sa periodom kada je uveden.

Rekao je ovo u intervjuu “Glasu Srpske” ministar finansija Slovenije Franc Križanić.
– Može se reći da je opasnost od propasti evra veoma mala – rekao je Križanić.

Evropska monetarna unija trenutno se suočava sa jednom od najvećih kriza. Koliko je, u stvari, ozbiljno stanje u EU?
KRIŽANIĆ: Iako su prognoze privrednog rasta za drugi kvartal mnogo bolje nego na početku godine, finansijska kriza povećaće cijene i smanjiti dostupnost kredita za preduzeća, posebno u zemljama sa nepovoljnijom fiskalnom pozicijom. Bez obzira na to, padu vrijednosti evra značajno doprinosi i snažnija spoljašnja konkurencija.

Posljednjih dana opstanak evra često se dovodio u pitanje? Da li je evropska valuta zaista ozbiljno ugrožena? Postoji li mogućnost da evro propadne i kakve bi to posljedice imalo po cijelu Evropu?
KRIŽANIĆ: Evro je veliki prioritet za sve zemlje monetarne unije i postoji ogroman interes i spremnost da se on očuva. Kurs evra i dalje se održava na, još relativno visokim vrijednostima u poređenju sa periodom kada je uveden, tako da je opasnost od njegove propasti mala.

Ekonomije Irske i Portugalije nove su žrtve ogromnih dugova. Koliko je cijela EU, u stvari, ugrožena zbog stanja u ovim zemljama. Mogu li ove prezadužene zemlje da “povuku” za sobom i druge članice?
KRIŽANIĆ: Sigurno je da investitori imaju manje povjerenja u pojedine zemlje evrozone, što je, s obzirom na njihov trenutni položaj, razumljivo. Investitori će sigurno kroz više cijene svojih pozajmica dodatno povećati pritisak na evrozonu, ali je pomoć Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za “posrnule” članice, u tom slučaju, od ključnog značaja. Mehanizmi pomoći kojima Unija raspolaže mogu da zaustave rast cijena zaduživanja i šokove na finansijskim tržištima.

Osim ove dvije zemlje, kao potencijalni izvor ekonomske nestabilnosti u EU spominje se i Španija? Koje su još zemlje, prema Vašem mišljenju, mogući izvori problema u evropskom bloku?
KRIŽANIĆ: Pritisci sa finansijskih tržišta u drugim zemljama nisu toliko veliki. U drugim zemljama situacija je mnogo povoljnija nego u Irskoj.

Kada se radi o pomoći posrnulim članicama, EU je podijeljena. Koji je stav Slovenije po tom pitanju?
KRIŽANIĆ: Slovenija smatra da je neophodno da se kroz oštre reforme pomogne prezaduženim zemljama. U budućnosti će presudan biti mehanizam ekonomske koordinacije u EU, koji će dodatno ograničiti mogućnost zaduživanja zemalja. Važno je da se kroz reforme poveća konkurentnost i rast u zemljama EU.

Često se kao izvor problema u evrozoni pominje nedovoljna koordinacija politika među zemljama. Kako gledate na ovo?

KRIŽANIĆ: Smatram da evropska monetarna unija zahtijeva dobro funkcionisanje i mehanizme kontrole. Iako su ovi mehanizmi prema mom mišljenju već solidno razvijeni, uvijek postoji prostor da se unaprijedi njihovo sprovođenje.

Može li se reći da EU funkcioniše po principu “suficit za jednu zemlju – deficit za drugu”. Koliko je neravnoteža među članicama Unije uzrok finansijskih problema?
KRIŽANIĆ: Neravnoteža postoji i ona nije uzrok sadašnjih finansijskih problema u Evropskoj uniji. Ova neravnoteža nastala je prvenstveno zbog velikog priliva kratkoročnog kapitala u pojedine zemlje, što je dovelo do stvaranja “mjehurića” u finansijskim institucijama i građevinskoj industriji.

Koji su konkretni prijedlozi ministara finansija EU za finansijsku stabilizaciju Unije?
KRIŽANIĆ: Sve reforme Evropske unije fokusirane su na povećanje produktivnosti, te racionalizaciju javnih finansija, što bi za rezultat trebalo da ima ubrzan privredni rast.
BiH
Kako se evropski finansijski problemi mogu odraziti na BiH i Republiku Srpsku? Hoće li doći do pada investicija i izvoza u zemlje EU?
KRIŽANIĆ: Iako je kriza smanjila apetit za rizik, u svijetu i dalje postoje investitori spremni na ulaganje koji BiH stoje na raspolaganju. Ako vlasti u BiH stvore okruženje za investicije, kriza ne bi trebalo da utiče na pad ulaganja.
Dug Slovenije
Spoljni dug Slovenije na kraju avgusta iznosio je 41 milijardu evra. Prijeti li i Sloveniji dužnička kriza?
KRIŽANIĆ: Zaduženost Slovenije je relativno niska, a ni naša fiskalna pozicija nije problematična.
Slovenija vodi veoma otvorenu ekonomiju i posljednjih godina imali smo povoljne stope rasta i pozitivne kreditne tokove. Dalje zaduživanje zemlje, zbog pada privredne aktivnosti pod uticajem krize, značajno je smanjeno u posljednje vrijeme. Glas Srpske