LONDON, Srbiju čekaju još dvije teške ekonomske godine, iako je kriza u prolasku, kaže predsjednica Izvršnog odbora Banke Inteza Beograd Draginja Đurić.
Đurić dodaje da će se bankarski sektor boriti sa posljedicama koje je imao realni sektor.
“Banke nisu imale toliki problem ni tokom ni poslije krize i dobro su poslovale jedino što profitna stopa nije bila visoka. Naredne dvije godine svakako neće biti lake jer će i privreda i građani morati zajedno sa bankama da naprave dogovore o daljem načinu servisiranja obaveza”, navodi ona.
Draginja Đurić dodaje da pod teškim godinama podrazumijeva period u kojem je potrebno obezbjediti da nivo kredita kod kojih firme i građani kasne s otplatom ne povećava. Ona je podsjetila da je taj nivo u 2010. viši u odnosu na prethodnu godinu, ali je naglasila i da ne očekuje dalje drastično povećanje.
Đurić je objasnila da u Intezi nivo docnje nije veliki i da je i poslovna politika svake banke po pitanju sredstava obezbjeđenja pozajmica uticala na to koji će krediti biti problematični.
“Građani vole što manje birokratije i sredstava obezbjeđenja. Mi smo imali konzervativniji pristup i zbog toga smo ranije i kritikovani, ali se pokazalo da smo bili u pravu. Biće problema zbog inflacije i kursa pa će bankarski sektor morati da restukturira problematične kredite sa klijentima. U svakom poslu postoji rizik, čak i u dobrim vremenima”, naglasila je Đurić.
Direktor Odjeljenja za internacionalna makroekonomska istraživanja Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći naveo je da posljednje prognoze pokazuju da će se region centralne i istočne Evrope oporavljati postepeno i u zavisnosti od zemlje biće ostvarivan rast od tri do pet odsto godišnje u periodu 2011-2013.
Iako je ta prognoza za trećinu niža od prethodne, ipak će rast u istočnoj Evropi biti viši od rasta u zapadnoj Evropi koji se procjenjuje da će biti za dva odsto niži i biće solidniji. Za Srbiju se očekuje da u 2011. ima rast od tri odsto, a do 2015. i pet odsto.
“U ovom momentu ima tenzija oko inflacije u Srbiji. Podsticaj su joj dala poskupljenja prehrambenih proizvoda i slabljenje dinara, ali vjerujemo da je Narodna banka Srbije spremna da se izbori sa tim problemom i obuzda inflaciju. Prognoze da bi inflacija najprije mogla da padne na četiri odsto pa na tri odsto u srednjoročnom periodu je ostvariva. Već sljedeće godine mogla bi da bude pet odsto”, ocenio je Salseći i dodao da je potrebno prihvatiti činjenicu da je potrebno vrijeme da se dođe do prognoziranog nivoa.
On je pojasnio da razlozi za skok inflacije mogu da budu strukturni i privremeni. „Ako tenzije potiču od poljoprivrede i kursa onda su to privremeni razlozi. Povećanje referentne kamate NBS pokazuje odlučnost da se utiče na smanjenje inflacije“, zaključio je Salseći.
Direktor Inteza Sanpaolo grupe za jugoistočnu Evropu Masimo Pjerdiki izjavio je da inflacija u Srbiji jeste razlog za brigu, ali je ukazao i da je „neka limitirana inflacija“ bolja nego da ne postoji. To je i jedan od znakova privednog rasta.
„Inflaciju bi trebalo držati pod kontrolom na normalnom nivou i vjerujemo da Vlada radi sve da to postigne jer bi u suprotnom mogla da bude faktor destabilizacije“. ocjenio je Pjerdići i naglasio da su izgledi za sljedeću godinu pozitivni tako da će i Srbija, a i mnoge zemlje u svijetu ostvariti privredni rast.
Dinar ne bi trebalo da pada
“Ako se posmatraju neki fundamentalni podaci, dinar ne bi trebalo da pada. Mjere centralne banke mogu da pomognu da se stabilizuje kurs, a postoji i posvećenost Vlade da se sprovedu reforme i poboljša trgovina. To su dva stuba jačeg rasta u budućnosti”, kaže glavni ekonomista Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći. Danas
Komentariši