BEOGRAD, Predstavnici industrije mineralnih voda Srbije zatražili su da se neprimjereno visoka naknada za korišćenje vode od 11 evra po kubnom metru izjednači sa naknadom u Evropi, gdje je oko četiri puta niža nego u Srbiji.
Više od pola godine, proizvođači bezuspješno pokušavaju da sa predstavnicima Vlade i Direkcije za vodu pri Ministarstvu poljoprivrede razgovaraju o visini nadoknade koja im remeti poslovanje na tržištu.
– U Evropi, naknada za korišćenje vode iznosi maksimalno tri evra po kubiku vode, dok je u Srbiji premašila 11 evra – kaže Branka Šerović, direktor Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda Srbije. – Kao grupacija, već godinama skrećemo pažnju na te visoke naknade za flaširanu vodu. Pored toga, oporezovani smo po višoj stopi PDV od 18 odsto, tako da već sada, kada je cijena u pitanju, nismo konkurentni na evropskom tržištu flaširane vode.
Šerovićeva dodaje da je u Srbiji tokom prošle godine došlo do smanjenja prodaje za oko dva odsto, a ukupno je prodato 623 miliona litara vode.
Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar PKS, istakao je da podržavaju zahtjeve proizvođača mineralne vode i spremni su da sa Direkcijom za vode razmatraju problem visine te nadoknade.
– Konkurentnost domaćih voda znatno je narušena, jer nadoknada sada čini 8,5 odsto cijene vode – napominje Prostran. – Kada se tome dodaju i opterećenja lokalnih zajednica i druge dažbine, ubrzo ćemo biti u situaciji da uvozna voda bude jeftinija i time istisne domaću sa rafova.
Predsjednica UO Udruženja proizvođača mineralne vode Zorica Vukčević-Kljajić, inače direktor operacija u „Knjaz Milošu“, kazala je da je ta kompanija za posljednjih pet godina državi i opštini dala 20 miliona evra na ime naknade za vodu, za šta je mogla da kupi čak sedam proizvodnih linija.
Kod nekih proizvođača, mjesečni iznos za nadoknade za vodu iznosi koliko i sam platni fond.
Konkurentnost
U Evropi su takse za nadoknadu vode značajno niže. U Španiji i Portugalu se i ne plaćaju, dok u većini članica Evropske unije iznose do tri evra po kubiku. Srpski proizvođači imaju problem i sa plasmanom svoje vode u okruženju, jer u BiH i Crnoj Gori, ove takse nisu ni približne onima u Srbiji, pa ne mogu da budu konkurentni na tamošnjim tržištima. Novosti
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši