KOPAONIK, Srbija se dobro uhvatila u koštac sa žestokom ekonomskom krizom, uspjela je da zaštiti najsiromašnije, bankarski sektor odbrani od većih šokova, uspostavi široki konsenzus da je budućnost zemlje u EU.
Međutim, veliki izazovi tek predstoje, pogotovo u smanjenju deficita i velike javne potrošnje i tu nema vremena za čekanje, već Vlada mora odmah da djeluje.
Ovako Srbiju vide međunarodne finansijske institucije, sudeći prema porukama koje su u srijedu sa Kopaonika poslali Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u našoj zemlji, i Lu Brefor, šef kancelarije Svjetske banke.
I drugog dana „srpskog Davosa“, pod radnim naslovom „Novi privredni model: rizici i izazovi“, učesnici su pokušali da daju odgovore na najkrupnije ekonomske izazove sa kojima se Srbija suočava i ponude moguće izlaze.
Lisovolik je posavjetovao srpski državni vrh da restrukturiraju i depolitizuju javna preduzeća, kao i da idu na što bržu liberalizaciju tržišta i izvoznu privredu.
– Po konkurentnosti, Srbija je veoma loše rangirana i na 96. mjestu je od 139 zemalja. To mora brzo da se promjeni jer je konkurentnost od suštinskog značaja za poboljšanje izvoza – kaže Brefor.
Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i kandidat za člana Fiskalnog savjeta, rekao je da Srbija mora da se okrene povećanju domaće štednje, jer će kapital sa svjetskog tržišta biti sve skuplji. I njegov kolega Boško Živković upozorio je da će banke biti sve manje spremne da kreditiraju privredu.
– Najveći izazov pred Vladom Srbije u narednom periodu biće da vrati povjerenje građana i da uspostavi zaista konstruktivan dijalog između politike i biznisa. Mnogo stvari u oblasti reformi je započeto i nije završeno, Srbija se vezala u čvor i samo na ovaj način može da ga rasplete – kaže za „Novosti“ Dušan Vujović, vodeći ekonomista Svjetske banke.
Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta, u jednoj rečenici je sumirao utisak koji provejava cijelim Biznis forumom:
– Vizija novog razvoja postoji, i to je lepo, ali ne vidim nikakvu akciju. To hitno mora da se promjeni.
Energetika
Drugog dana foruma, učesnici su diskutovali i o investicijama u energiju vjetra, ulozi finansijskog sektora u novom ekonomskom okruženju, šta je u Srbiji urađeno u 2010, a šta nas čeka ove godine…
Ekonomisti i biznismeni o tri najveća problema srpske privrede
Nebojša Savić, ekonomista
1. Država ne funkcioniše u biznisu onako kako funkcionišu moderne privrede
2. Ne postoji koordinacija unutar države kako bi se ovo postiglo
3. Nedovoljno dobra saradnja između centralne banke i Vlade
Prijedlog: Vlada mora da uspostavi veći sklad između monetarne i fiskalne politike, jer godinama imamo preveliku javnu potrošnju i ogromno opterećenje privrede, a ne otvaramo prostor za povećanje profita. Takođe, država mora da se mnogo više bavi stvaranjem dobrog poslovnog ambijenta.
Dragan Đuričin, ekonomista
1. Cijene u javnom sektoru i njegova uloga kao socijalnog stabilizatora umjesto ekonomskog subjekta
2. Nelikvidnost privatnog sektora zbog obaveza države
3. Odsustvo koncepta za inteligentno investiranje u javnom i privatnom sektoru, a ulaganja su vučna sila za izlazak iz krize
Prijedlog: Ovim ciljevima treba prilagoditi regulatorni okvir i ekonomsku politiku, a ne obrtnuto, postaviti okvir, pa tražiti od privrede da se prilagođava. Država mora da nađe sredstva da ispuni obaveze prema privatnom sektoru i javnim preduzećima kojima duguje, što bi bila injekcija koja bi pomogla oživljavanju privredne aktivnosti.
Nenad Popović, privrednik
1. Nezaposlenost
2. Nelikvidnost domaće privrede
3. Nizak standard stanovništva, koji stalno pada.
Prijedlog: Vlada mora da se fokusira na povećanje zaposlenosti, razvoj privrede i dizanje standarda, a jedini način da se to ostvari je usmjeravanje sredstava u četiri ključne privredne grane – građevinu, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku, jer one pokreću skoro 90 odsto domaće proizvodnje. A samo jaka domaća proizvodnja može da omogući privlačenje onoga što je neophodno svakoj državi, a to su strane investicije.
Milan Knežević, privrednik
1. Nefunkcionisanje Vlade i institucija
2. Nijedna strukturna reforma nije sprovedena u posljednjih deset godina
3. Odsustvo dijaloga između politike, biznisa i sindikata
Prijedlog: Država hitno mora da preduzme davno najavljene mjere poreskih i strukturnih reformi. Crna tržišta i siva ekonomija, koji guše regularnu privredu moraju da budu svedena na mjeru koja neće obesmisliti svaki legalan rad. Mora se poboljšati i efikasnosti rada sudova… Novosti
Komentariši