Šoškić: Ekonomija regiona ima perspektivu

BEOGRAD, Zemlje regiona imaju dobre perspektive ekonomskog razvoja i vjerujem da je do kraja dekade pred nama stabilna privredna i razvojna slika, ocijenio je Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije.
Šoškić, koji je učestvovao na prošlosedmičnom trilateralnom sastanku guvernera centralnih banaka BiH, Srbije i Crne Gore, održanom u Sarajevu, kazao je za “Nezavisne” da će Srbija ove godine ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda u skladu sa projekcijama, a to je oko tri odsto.
“Takođe, vjerujem da bi rast cijene hrane Srbiji kao neto izvozniku hrane mogao da pomogne da u narednom periodu imamo nešto više stope rasta ekonomske aktivnosti. Srbija se nalazi u regionu pred kojim je dobra perspektiva razvoja. Vjerujem da će cijeli region u narednom periodu rasti”, kazao je Šoškić.
Srbija se suočava sa dvocifrenom inflacijom. Na koji način rast cijena mislite vratiti u ciljane okvire?
ŠOŠKIĆ: Inflacija u Srbiji je prije svega inflacija cijena hrane. Ne možemo mjerama monetarne politike direktno da utičemo na pad cijena hrane i to je svima jasno. Ono što se po pravilu radi u tim trenucima je dozirana restrikcija u domenu monetarne politike. Mi smo to, čini mi se, uradili po ocjeni mnogih na vrijeme i u pravilnoj mjeri, povećali smo referentnu kamatnu stopu i napravili korekciju obaveznih rezervi. Još pratimo pažljivo šta se dešava na tržištu u Srbiji, kako se kreću cijene, ostavljamo mogućnost za eventualne korekcije u ovoj strukturi instrumenata monetarne politike. Očekujemo da od jula inflacija počne znatno brže da se vraća ka inflacionom cilju. Da li će se vratiti u inflacioni cilj do 31. decembra ostaje otvoreno pitanje.
Koliki je inflacioni cilj?
ŠOŠKIĆ: Inflacioni cilj je 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto za 2011. godinu.
U BiH su banke smanjile kreditne aktivnosti, dok je bankarski sektor zabilježio rekordne gubitke. Kakva je situacija u tom pogledu u Srbiji?
ŠOŠKIĆ: Banke u Srbiji u 2010. godini nisu bile profitabilne. Istini za volju, te stope profita po akcionarskom kapitalu su nešto niže nego u nekim drugim zemljama u regionu. Ali, to je naličje sistema kakav imamo, a koji počiva na visokom nivou kapitalizacije i visokim rezervacijama za potencijalne gubitke. Drugim riječima, moglo bi se reći da sistem jeste stabilan, profitabilan, ali ne visoko profitabilan. Dinamika odobravanja kredita ostala je pozitivna, ali ne u velikoj mjeri. Po svoj prilici to je posljedica stimulativnih subvencionisanih paketa poticaja koje je davala Vlada Republike Srbije posljednjih godina kao dio antirecesionih ekonomskih mjera. U narednom periodu realno je očekivati jednu vrstu stagnacije u pogledu kreditne aktivnosti u sektoru stanovništva. Tražnja za kreditima u Srbiji u domenu stanovništva u velikoj mjeri uslovljena je time što su već duže vrijeme penzije i plate pod relativno strogim režimom koji je doveo do toga da imamo realno pad prihoda stanovništva, a što utiče na agregatnu tražnju, te takođe na nivo kreditne aktivnosti u domenu stanovništva. Dakle, koporativni sektor je kod nas aktivniji i u tom domenu Srbija je relativno uspješno prebrodila krizni period.
Srbija se, kao uostalom i BiH, suočava s rastom nekvalitetnih kredita. Kako se borite protiv toga?
ŠOŠKIĆ: Pitanje problematičnih kredita je ključno pitanje finansijske stabilnosti. Srbija je zemlja u kojoj su problematični krediti na visokom nivou od 16,9 odsto. Kod stanovništva je procenat znatno niži, dok je u korporativnom sektoru nešto viši. Međutim, posljednji podaci pokazuju da u korporativanom segmentu dolazi do blagog smanjivanja obima nekvalitetnih kredita u ukupnoj aktivi banaka. Treba reći da su uzroci pojave, rasta i razvoja kategorije problematičnih kredita najčešće vezani za recesiona strujanja. U svakoj recesiji po pravilu raste broj ovakvih kredita u ukupnom finansijskom sistemu. Ono što za Srbiju i druge zemlje u regionu predstavlja specifičnost jeste da je veliki broj kredita odobren sa valutnom klauzulom, pa onda nestabilnost sa deviznog tržišta može da se odrazi na nivo ovih kredita. U Srbiji je pokrenuta inicijativa koja se tiče restrukturiranja dugova fizičkih lica. Takođe, Narodna banka Srbije svojom regulativom omogućila je povoljniju klasifikaciju vansudskih restrukturiranih potraživanja preduzeća u smislu da će se jednostavije izlaziti iz kategorije problematičnih kredita ukoliko pravna lica pokažu sposobnost prethodnog izmirenja obaveza najmanje tri mjesečne rate. Dakle, vodimo računa o ovim pitanjima. Nezavisne novine