BEOGRAD, Godina je relativno kratak period za ocijenu učinka 28 ekonomskih atašea u svijetu, ocjenjuje Jelena Marjanović, pomoćnik ministra ekonomije Srbije.
„Ništa nije gotovo, dok nije gotovo”, ovim riječima Jelena Marjanović, pomoćnik ministra ekonomije Srbije, zadužena za bilateralnu ekonomsku saradnju, poslije godinu dana, komentariše rezultate rada dvadesetosmoro ekonomskih diplomata. Kako kaže, iznošenjem bilo kakvih najava o pregovorima sa potencijalnim stranim investitorima, mogla bi svojim kolegama da napravi medveđu uslugu i ugrozi eventualno ulaganje u Srbiju.
– To su poslovne tajne. Ne može se o tome pričati javno. Period od godinu dana je relativno kratak za podvlačenje crte. Znamo da ozbiljni investicioni ciklusi traju tri do pet godina. Evo, prošlog četvrtka je u Kosjeriću potpisan ugovor o izgradnji fabrike za pružne pragove italijanskog investitora „Margariteli” sa domaćim partnerom „Interkop”. Samo u prvoj fazi biće uloženo šest miliona evra i biće zaposleno 60 radnika, a u narednim godinama predviđeno je dodatno ulaganje – kaže Marjanovićeva i dodaje da godišnji budžet za njih dvadesetosmoro iznosi 2,5 miliona evra.
Ipak, ovih dana Jelena Marjanović piše izvještaj za Vladu Republike Srbije o prvih 12 mjeseci rada ekonomskih savhetnika. U njemu će, nesumnjivo, morati i da se pozabavi i rezultatima.
– Naravno, ali će taj izvheštaj u prvoj fazi biti strogo poverljiv. Znate, postoje najave nekoliko kompanija da, zbog krize ili boljih uslova, žele svoju proizvodnju da presele iz neke zemlje u regionu u Srbiju. Vrlo oshetljivo bi bilo da ja to sada kažem, jer to može da izazove nezadovoljstvo u nekoj od sushednih zemalja – kaže Marjanovićeva i dodaje da ona ne želi da bude ta, koja će javno iznjeti neke podatke, koje mogu da ugroze potencijalne investicije u Srbiju.
Ne krije da je pogađa to što je njih dvadesetosmoro mnogo cjenjenije u svijetu nego u Srbiji.
– Nisu to nikakve Dinkićeve diplomate, oni rade u interesu Srbije. Inostrane kompanije imenovanje ekonomskih diplomata shvataju kao znak da Srbija njihovu zemlju smatra za ozbiljnog ekonomskog partnera. Njima znači to što postoji kompetentan sagovornik, neko koga će moći da pitaju ono što ih interesuje, ko je dinamičan, brz i ko će doći u njihovu kompaniju da im predstavi prednosti za ulaganje na tržištu Srbije – kaže Marjanovićeva.
Očigledno izrevoltirana stalnim „prozivkama” na račun ekonomskih diplomata, Jelena Marjanović i prije nego što novinar postavi pitanje odgovara na kritike:
– Čujem, kako kažu, da nam oni nisu ni potrebni danas kada investitori sve informacije mogu da nađu na Internetu. Jeste, ali treba neko da im skrene pažnju na nas, da im stavi Srbiju u fokus interesovanja, da ih natjera da naprave taj prvi korak. To bi isto bilo kao da neko kaže da djeca danas ne moraju da idu u školu, jer sve postoji na Internetu, pa neka sjede za kompjuterom i uče – ljutito kaže Marjanovićeva.
I prije nego što je od novinara čula da isti taj posao rade i predstavništva Privredne komore Srbije u inostranstvu, Jelena Marjanović je pitala:
– Znate li koliko tih predstavništva ima u svijetu? Samo osam. Daj bože da ih ima mnogo više i da u nekim zemljama može da ode po nekoliko ekonomskih savjetnika. Znate li kolika je Rusija? Mislite li da tu ogromnu teritoriju može da pokriva samo jedan čovjek? Verujte, nema tu nikakvog preklapanja. U onim mjestima gdje uz ekonomske diplomate postoje i predstavnici Privredne komore Srbije, oni odlično sarađuju, dopunjavaju se i pomažu jedni drugima – kaže naša sagovornica i podsjeća da je ekonomska diplomatija četvrti stub naše spoljne politike.
Požalila se i da joj je zasmetalo što je nedavno u štampi objavljeno da je Ministar Nebojša Ćirić slagao kad je ugovor sa njemačkim RVE pripisao radu ekonomskog savjetnika u Berlinu.
– Rečeno je da je prije nekoliko godina EPS potpisao memorandum sa ovom njemačkom kompanijom. Ali memorandum nije obavezujući. Znate koliko rada i truda je trebalo uložiti i koliki je rudarski napor uložen da bi se potpisao ugovor – dodaje Marjanovićeva.
Sa druge strane, navodi naša sagovornica, ekonomske diplomate su nebrojano puta pomogle u otklanjanju nekih problema koje su imali naši izvoznici.
– Stalno nam se traži meso, voće i povrće, ili neki djelovi za industrijsku proizvodnju. Mi ne možemo da proizvedemo toliko robe koliko postoji potreba na tamošnjim tržištima. Vrlo je važan kvalitet, proizvoda, ali i količina, kao i da proizvođač ima kontinuitet u isporuci – objašnjava Marjanovićeva i dodaje da se izvoz od početka godine povećao za tridesetak odsto.
Naravno da to nije zasluga ekonomskih diplomata i da je tome kumovao i oporavak svjetske privrede, ali je sigurno da postoji i njihov doprinos za takav rezultat.
Ranije je isticano da zajedno sa Ministarstvom ekonomije Srbije i Agencijom za strana ulaganja „Siepom”, ekonomske diplomate u ovom trenutku razgovaraju sa oko 100 potencijalnih investitora.
Kao konkretni rezultati njihovog rada ubrajali su se dolazak kompanije „Jure” u Raču i Niš, jer je taj posao „pomogao ekonomski savjetnik u Slovačkoj gdje Korejci imaju glavno sjedište za Evropu”. Kao rezultat rada ekonomskih predstavnika spominjan je i dolazak kompanija „Automotiv” iz Slovenije, „Leoni” iz Njemačke, „Dreksler Majer”, takođe iz Njemačke.
– „Falke” je počeo da pravi fabriku u Leskovcu, „Gorenje” pravi novu fabriku bojlera u Staroj Pazovi i seli cjelokupnu proizvodnju bojlera iz Slovenije u Srbiji, Slovačka „Tatra Vagonka”, jedna od najvećih fabrika u Evropi za proizvodnju vagona, preuzela je „Bratstvo” iz Subotice, u Niš je došao i „Dajtek”.
Poznata robna marka iz Italije, „Kalcedonija”, pokrenula je proizvodnju u Somboru – navodili su u Ministarstvu ekonomije Srbije. Politika
Komentariši