ZAGREB, Plan spašavanja hrvatskih dužnika koji imaju kredite vezane uz franak, koji je razmatran na sastanku u Ministarstvu finansija u Zagrebu, sastoji se od pet koraka, a prvi je smanjenje kamata na kredite, što bi trebalo da se dogodi veoma brzo.
Još treba da se utanači iznos tog smanjenja, a vjeruje se da će to biti jedan procentni bod, što znači da će kamata od recimo 5,5 odsto pasti na 4,5 odsto, piše “Jutarnji list”.
Drugi korak je uvođenje bankama porez na aktivu na kredite u švajcarskim francima. Ekonomski savjetnik premijera Željko Lovrinčević rekao je da bi taj porez mogao biti od dva do tri odsto.
S obzirom da je protivrijednost kredita u švajcarskim francima za građane oko 30 milijardi kuna, samo bi se na tom dijelu aktive od poreza ubralo 600 do 900 miliona kuna.
Specifičnost tog poreza jeste da će prihodi od njega biti strogo namjenski, dakle neće se jednostavno uliti u budžet i koristiti za sve što državi zatreba. Time će biti ispoštovani i uslovi EU da se ne smiju uvoditi opšti, nego samo namjenski porezi.
Kao treći korak predviđeno je donošenje kriterijuma za pomoć ugroženim dužnicima, a to bi bili oni koji su digli najviše stotinu hiljada evra kredita, na rok od najmanje 20 godina, koji su tim novcem kupili prvu nekretninu i koji svoj kvadrat nisu platili više od 1.900 ili možda 2.000 evra.
Time se želi izbjeći da se jednako pomaže i onima kojima je ugrožen ostanak u prvom vlastitom domu, kao i onima koji su kreditom kupovali luksuz.
Taj model bi obuhvatio dvadesetak ili tridesetak hiljada dužnika, a ne njih sedamdesetak hiljada, koliko ih ima stambene kredite u “švajcarcima”.
Ti koji ispunjavaju socijalne kriterijume svoje kredite bi otplaćivali prema kursu švajcarskog franka od najvjerovatnije šest kuna, a ne 5,8 kuna kako je tražila vlada. Razliku bi im djelimično nadomjestile same banke preko poreza na aktivu, a dijelom bi se ona knjižila kao dug u tzv. balon varijanti. Mana modela je što će dužnici koji pristanu na takav model svoje rate kredita plaćati prema kursu franka od šest kuna i u slučaju da on padne ispod te vrijednosti, i plaćaće ih po tom kursu sve dok ne pokriju akumulirani dug iz vremena višeg kursa.
Četvrta važna tačka modela jeste da se svima koji ne ispunjavaju socijalne kriterijume takođe omogući olakšanje u otplati kredita fiksiranjem kursa, ali njima će se sva razlika u kursu knjižiti kao dug, naravno uz kamatu, i platiće je na kraju otplate.
Peta bitna stvar je da će svi ti modeli biti uneseni u novi zakon koji bi jednako vrijedio za valutne klauzule u švajcarskim francima, kao i za one u drugoj valuti. To znači da, ako jednog dana i evro skoči iznad podnošljivih nivoa, dužnici sa kreditima u evrima takođe mogu računati na fiksirani kurs i pomoć države u otplati.
Konačno rješenje za model pomoći dužnicima biće poznato sljedeće sedmice.
Komentariši