BEOGRAD, Javni dug Srbije je dostigao granicu koju ne bi smio da pređe, a dalje zaduživanje trebalo bi da prati ekonomski rast. Srbija ne spada u red visoko zaduženih zemalja, jer je njen javni dug ispod 45 odsto bruto društvenog proizvoda, ali brine tempo kojim se naša zemlja zaduživala u protekle dvije godine.
Ovo je u srijedu rekao Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije na Privrednoj konferenciji Rajfajzen banke i istakao da će ove godine rast bruto domaćeg proizvoda biti 2,5 odsto, što će biti rezultat poljoprivredne proizvodnje. Guverner smatra da to nikako ne znači da je Srbija izašla iz zone nedovoljnog privrednog rasta.
– Javni dug je sada na nivou od 14,3 milijarde evra ili 43,5 odsto BDP, zbog zaduživanja u evroobveznicama – rekao je Pavle Petrović, predsjednik Fiskalnog savjeta. – Postavljena granica je 45 odsto.
Prema riječima Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, od juna je usporena privredna aktivnost, kao i izvoz. Subvencionisanje proizvodnje je zaustavljeno, što se odrazilo i na tržištu. Do više kredita moglo bi da se dođe smanjenjem obavezne rezerve kod NBS. Tako bi se oslobođeni novac plasirao privredi, a ne stanovništvu, pa ne bi bilo uticaja na inflaciju. Kratkoročno je teško doći do jeftinih izvora finansiranja.
Problem
– U Srbiji je veliki problem naplativost kredita – kaže Oliver Regl, predsjednik IO Rajfajzen banke. – Zajmovi koji se ne vraćaju dostigli su rekordni nivo od preko 22 odsto. Ima čak banaka kod kojih je taj procenat i iznad 30 odsto. Zbog toga su banke oprezne kada odobravaju kredite. Novosti
Komentariši