DABLIN – Kriza korona virusa imala je uticaj bez presedana na ekonomiju Evropske unije, kao i na tržište rada i društvo u cjelini, pokazuje studija Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound- Jurofaund).
Prema rezultatima istraživanja ove agencije, sa sjedištem u Dablinu, “do proljeća 2020. godine u EU je bilo zaposleno 5,7 miliona ljudi manje nego krajem 2019.”, pri čemu se stopa nezaposlenosti u 27-članom bloku povećala sa 6,6 na 6,7 odsto u istom periodu.
Tokom 12 mjeseci do početka proljeća 2020. godine, zaposlenost u EU opala je za 2,4 odsto, broj nedjeljnih sati onih koji su i dalje radili bio je manji za skoro jedan sat, a udio zaposlenih sa ugovorom o radu koji nisu radili se više nego udvostručio, na 17 odsto, prenosi Raša tudej.
“Do jula 2020. godine, gotovo 50 odsto radnika EU prešlo je na potpuni ili djelimični rad na daljinu, otvarajući nove ‘rukavce’ na tržištu rada, pri čemu su visokoobrazovani i oni u urbanim sredinama bili u boljoj poziciji da rade od kuće”, navodi se u studiji.
Mladi su pretrpjeli najoštriji pad zaposlenosti, dok su radnici u dobi od 25 do 54 godine i stariji radnici muškog pola uglavnom imali skraćeno radno vrijeme.
Takođe su registrovane značajne razlike u pogledu uslova rada među državama članicama EU, a najteže pogođene pandemijom su bile Francuska, Poljska, Italija i Grčka, dodaje se u izvještaju.
“Tokom globalne finansijske krize 2008–2010. najveće gubitke su pretpjeli zaposleni sa srednjim primanjima, dok je kriza kovid-19 do drugog kvartala 2020. u najvećoj mjeri pogodila najniže plaćene radnike”, konstatuje Jurofaund.
Ova fondacija predviđa da će stopa nezaposlenosti u EU porasti na 8,6 odsto 2021. godine i da će se zadržati na osam odsto 2022.
“Uprkos širem uticaju pandemije na uslove života i rada u raznim sektorima privrede, ove stope su ipak ispod maksimalnih nivoa zabeleženih tokom globalne finansijske i ekonomske krize 2008-2010.”, zaključuje se u studiji. Tanjug
Komentariši