BANJALUKA – Borba protiv sive ekonomije u vrhu je prioriteta Vlade Republike Srpske, ali samo na papiru. Za pojedine projekte, poput elektronskih radničkih kartica koje su trebale da suzbiju rad na crno, vlast nije imala znanja ili volje da ih sprovede u djelo.
Naime, pet godina je prošlo od najave nadležnih da će svaki radnik u Srpskoj imati svoju personalizovanu karticu preko koje se kontrolom moglo provjeriti da li je radnik uredno prijavljen i da li poslodavac uredno izmiruje svoje obaveze prema njemu i državi.
Bio je to prioritetni projekat uvršten u program javnih investicija.
Savez sindikata Republike Srpske od početka je podržavao ovu ideju. Kažu da ne znaju zbog čega ona nije realizovana, ali da je jasno da je Vlada stihijski od nje odustala.
„Nije nam jasno zašto se od toga odustalo. Kartice su mogle doprinijeti suzbijanju rada na crno. To je sigurno bila dobra ideja koja bi uticala na smanjenje sive ekonomije u Republici Srpskoj“, generalni sekretar Saveza sindikata RS.
Ministarstva odgovornost prebacuju sa jednih na druge
Dodaje da je sa karticama trebao da bude unapređen sistem kontrole, a u kojem su uočene brojne manjkavosti.
„Moglo se utvrditi da li je radnik prijavljen, da li su mu uplaćeni porezi i doprinosi, a tu se upravo najčešće i krše radnička prava u praksi. Od toga da se izabere najbolji ponuđač danas smo došli do toga da o ovome više niko i ne priča“, zaključuje Stanković.
Poslodavci na drugoj strani nisu previše razočarani. Kažu da se sve moglo provjeriti i preko lične karte.
„Inspektori imaju pristup jedinstvenom informacionom sistemu i preko matičnog broja mogu da provjere sve što ih interesuje. Sve ostalo je suvišno“, kaže predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić.
Inače, kako CAPITAL saznaje, najveći pobornik ove ideje je bio tadašnji ministar finansija Zoran Tegeltija. Nakon što je napustio Vladu RS, od projekta se jednostavno odustalo.
Sredinom 2018. je raspisan tender koji je u aprilu naredne godine poništen zbog „dokazivih razloga koji se nisu mogli predvidjeti“. Nakon toga više nije raspisivan.
Resorna ministarstva odgovornost prebacuju sa jednog na drugo.
„Postupak javne nabavke provodilo je Ministarstvo finansija. Nemamo saznanja o realizaciji navedene nabavke niti da li se odustalo od navedenog projekta. U tom pogledu, za detaljnije informacije potrebno je da se obratite Ministarstvu finansija“, kazali su nam u Ministarstvu rada i boračko – invalidske zaštite.
Zanimljivo, iako su sprovodili tender, u Ministarstvu finansija su nam kratko poručili da oni nemaju nikakve veze sa nabavkom knjižica.
Rad na crno najzastupljeniji u ugostiteljstvu, trgovini i preradi drveta
Inače, rad na crno i dalje je učestala pojava u Srpskoj.
Ovlaštenje da kontrolišu prijavljivanje radnika imaju svi inspektori Inspektorata Republike Srpske, kao i inspektori Poreske uprave i Republičke uprave za igre na sreću.
Podaci pokazuju da je ova pojava daleko od iskorijenjene.
Za prva četiri mjeseca ove godine inspektori su po osnovu ugovora o radu kontrolisali 3.758 radnika zatečenih na radu kod poslodavca, od čega 50 radnika nisu imala zaključen ugovor o radu i nisu bili prijavljeni na obavezne vidove osiguranja.
Po tom osnovu poslodavcima su izrečene kazne u iznosu od 93.500 KM.
Kada se posmarta prošla godina kontrolisana su 14.344 radnika zatečena na radu kod poslodavca, od čega 200 njih nije imalo zaključen ugovor o radu i nisu bili prijavljeni.
Po tom osnovu poslodavcima su izrečene kazne u iznosu od 301.000 KM.
„Na osnovu dostupnih podataka o rezultatima izvršenih kontrola u prethodnim godinama, evidentno je da se broj radnika „na crno“ smanjuje, ali je i dalje prisutan“, kazali su u Inspektoratu Republike Srpske.
Navode da je rad na crno najčešće zastupljen u ugostiteljstvu, trgovini, eksploataciji i preradi drveta, te uslužnim djelatnostima.
CAPITAL: D. Tovilović
Komentariši