SMEDEREVO, Građani Smedereva pozdravljaju odluku Vlade Srbije da ne proda Željezaru po bilo koju cijenu i ističu da bi ona mogla i samostalno da posluje uspješno ukoliko bi imala dobar menadžmet.
“Pregovori su se dugo lomili i možda će ovo da ispadne bolje za Željezaru nego da je prodata pod uslovima koje je Esmark postavio”, rekao je Branislav Janković iz Smedereva.
On smatra da je Esmark postavljao sve nepovoljnije uslove i da je vlada dobro postupila što nije htjela da udovolji toj američkoj kompaniji koja je bila zainteresovana za preuzimanje srpske čeličane.
“Mislim da i kod nas može da se nađe dobro rukovodstvo i menadžment, a Željezari je potrebna jaka kontrola”, rekao je Janković.
On ističe da ne vidi razlog zašto Željezara ne bi mogla i samostalno uspješno da posluje ako je već postojala pretpostavka da bi Amerikanci mogli uspješno da je vode, dodajući da su u oba slučaja radnici u ruda isti.
Aleksandar Polimac, bivši nastavnik Tehničke škole, kaže da je vlada dobro postupila što nije pristala na uslov Esmarka da se otpusti 3.500 radnika iz Željezare jer od tih radnih mjesta zavisi najmanje 7.000 “usta“.
“Nisam za to da se po bilo koju cijenu Željezara da Esmarku”, rekao je Polimac ističući da Željezara mora da nastavi da posluje.
On takođe navodi da država treba da pomogne Željezari kao i da bi, prema njegovom mišljenju, u toj fabrici trebalo smanjiti broj administrativnih radnika a povećati radnu snagu u proizvodnji.
Penzioner Sava Stanković, bivši radnik Željezare, kaže – “hvala Bogu što su odustali i država i Amerikanci“.
Stanković ističe da bi preuzimanje Željezare od strane Esmarka bio samo nastavak propadanja srpske čeličane i podsjetio da su Amerikanci, odnosno kompanija “US Stil”, već vodili Željezaru i zatim je napustili.
“Mislim da će država da pomogne Željezari, ali i da će Željezara pomoći državi koja će od nje imati koristi”, naglasio je Stanković.
On je rekao da je radio sa Amerikancima jos 1978. na njihovom postrojenju u Željezari, ali da je radio i sa Nijemcima i Japancima i da naši radnici nikada nisu bili lošiji od njih, već su bili uvijek iznad prosjeka.
“Željezaru samo treba da vode pametni ljudi, ali i da je manje kradu“, rekao je Stanković i dodao da bi država trebalo da joj pomogne blažom poreskom politikom.
Ne kršimo SSP tako što pomažemo Željezari
Srbija neće prekršiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko do 1. marta nastavi da daje državnu pomoć za funkcionisanje Željezare, izjavila je juče šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević.
Miščević je rekla da je Srbija podnijela popis državne pomoći i da je tu bio uključen i novac koji će država uložiti u Željezaru do 1. marta, iako je 1. februara morala da prestane sa subvencijama industriji.
“Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju je 2008. godine predviđeno da Srbija može u industriju čelika da daje državni novac narednih sedam godina, da daje državnu pomoć kako bi se održala industrija. To je bio tada najduži period koji smo dobili, a to je isteklo 1. februara”, kazala je ona.
Miščevih je napomenula da je Vlada Srbije, pre tog perioda poslala popis državne pomoći i prihvatila obavezu da neće davati ništa više od državnih subvencija smederevskoj Željezari, jer to nije u skladu sa Sporazumom, i dodala da država nema dovoljnio sredstava u budžetu za subvencije, a uz to, tu je i dogovor sa MMF-om.
“Šta god da se dogodi sa Esmarkom mi smo obavezu utvrđenu do 1. februara ispunili i ne ulazimo u prekršaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, istakla je Miščević.
Govoreći o toku pregovora o pridruživanju EU, Miščević je podsjetila da je Srbija od avgusta prošle godine spremna da otvori poglavlja u pregovorima o pristupanju Uniji.
“Sasvim jasno smo razumjeli način razgovora i pregovora koji stavlja akcenat na poglavlja 23, 24, koji se odnose na vladavinu prava, kao i poglavlje 35 koje je novina za nas, a predstavlja praćenje normalizacije odnosa Prištine i Beograda. Dok se u sva tri poglavlja nešto značajno ne dogodi, nećemo moći otvoriti ni ona poglavlja za koja smo spremni”, istakla je Miščević.
Kao uslov za početak pregovora nametnut je dijalog u Briselu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
“Ide se na ostvarenje političkih uslova za pitanje 35. Za poglavlja 23 i 24 se jako brzo pripremamo da bismo kredibilno uradili taj posao. To je jako komplikovan posao, svaki član ima oko 300 strana, ogroman broj mjera kako političkih tako i tehničkih, a mi se trudimo da stvorimo uslove za otvaranje poglavlja u prvoj polovini godine”, rekla je Miščevićeva.
Na pitanje da li posao otežava prioritet poglavlja 35, Miščevićeva je odgovorila odrično, ali i istakla da ponekad pomisli da takav odnos nije fer.
“Država smo za koju Evropska komisija kaže da je najbolje pripremljena. U martu završavamo skrining za pregovaračka poglavlja, a mjesec dana po završetku skrininga za poglavlje 32, mi smo predstavili nacrt pregovaračke pozicije, prokomentarisali smo ga sa Evropskom komisijom, prošli smo kroz parlament, razgovarali smo sa civilnim društvom i usvojili na sjednici Skupštine. Nije fer, ali se ne predajemo”, zaključila je Miščevićeva. Tanjug
Komentariši