BEOGRAD, Rusija ne uslovljava Srbiju političkim ustupcima, a tako će biti i dalje. Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre veze, što je preduslov za još bolju ekonomsku saradnju. Za obje države je veoma važna saradnja u energetskom sektoru, a Sporazum potpisan početkom decembra će u mnogome doprinjeti jačanju te saradnje koja će obezbjediti energiju budućim generacijama – izjavio je juče u Privrednoj komoriji Srbije Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji. Prema njegovim rečima Rusija je zainteresovana za učešće na tenderu za srpsku avio-kompaniju Jat arvejz, ali i za izgradnju teretnog terminala na aerodromu Nikola Tesla. Aleksej je najavio da će u prvoj polovini sljedeće godine jedna ruska banka doći na srpsko finansijsko tržište.
– Ekonomski odnosi između Srbije i Rusije iz godine u godinu su sve sadržajniji. Iako izvoz robe iz Srbije raste po stopi od 40 odsto godišnje, dok je rast uvoza 23 odsto, zbog uvoza energenata nerealno je očekivati pozitvan saldo u razmjeni sa Ruskom Federacijom – izjavio je Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga.
On je naglasio i da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom nedovoljno iskorišćen, ali da će novi impuls razvoju dati dogovor o daljoj liberalizaciji trgovine, čija se primjena očekuje tokom sljedeće godine. Bubalo je ukazao na ambiciozne planove u oblasti energetskog sektora i podsjetio da je riječ o izgradnji magistralnog gasovoda Južni potok kroz Srbiju, kao i završetak izgradnje skaldišta gasa u Banatskom dvoru.
Prema podacima Privredne komore Srbije u prvih 11 mjeseci 2007. godine robna razmjena između Srbije i Rusije premašila je 2,7 milijardi dolara, od čega je izvoz iz Srbije bio oko 375 miliona dolara. Srbija iz Rusije uvozi 14,35 odsto ukupnih proizvoda. Najviše se uvozi nafta – 43 odsto i gas 30 odsto, zatim sirovi aluminijum 5,8 odsto, žica od rafiniranog bakra 2,4 odsto kao i rude gvožđa i koncentrata 2,1 odsto. U Rusiju se najviše izvoze podni pokrivači 11,65 odsto, hartija i kartoni 11,42 odsto, lijekovi 10,6 odsto, svježe jabuke oko 4,5 odsto a posuđe od gvožđa ili čelik 2,3 odsto.
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši