BEČ, Austrijanci sve više priželjkuju povratak šilinga, prvobitno zbog skupoće koju je donijelo uvođenje evra, a danas zbog sve učestalijih kriza u zemljama EU.
Šiling, nekadašnja nacionalna valuta Austrije, koja se oslanjala na njemačku marku, od 2002. je postao istorija, ali 30 odsto Austrijanaca bi željelo da se vrati.
Takođe i najjača opoziciona partija, Slobodarska stranka (FPO), koja je treća snaga u zemlji, zalaže se, zbog krize u pojedinim zemljama evrozone, za povratak na staru nacionalnu valutu.
Ministarka finansija Marija Fekter s tim u vezi je ocijenila da bi povratak na šiling vodio ka siromaštvu stanovništva, te opravdala pomoć koji Austrija, zajedno sa drugim članicama EU, pruža Grčkoj.
Šef poslaničkog kluba vladajuće Socijaldemokratske partije Austrije Jozef Čap je objasnio da je trenutno najrazumnije pomagati Grčkoj.
“Treba joj pomoći u sanaciji da bi mogli dalje da profitiramo od evrozone”, poručio je on.
Bečki dnevnik “Kurir”, zbog rastućeg nezadovoljstva Austrijanaca sa evrom, analizirao je mogućnosti povratka na staru nacionalnu valutu.
List ukazuje da ne postoji, u statutima “evrozone”, mogućnost istupanja. Eksperti smatraju da je moguće dobrovoljno odustajanje od zajedničke valute samo uz istovremeno istupanje iz EU. Takođe, “Kurir” dodaje da je istupanje iz evrozone vezano za velike troškove – direktne i indirektne.
Direktna opterećenja po budžet bila bi vezana za prebacivanje na valutu. Prebacivanje sa šilinga na evro koštalo je Austriju 2002. oko milijardu i po evra, i bilo je potrebno više godina pripreme za ovaj korak.
Indirektni troškovi bilo bi, kako prognozira glavni ekonomista “Bank Austrija” Štefan Brukbauer, trajno smanjenje bruto domaćeg proizvoda za pet odsto, što je oko 15 milijardi evra godišnje.
Problem bi bio povećan zbog nemogućnosti pristupa velikom tržištu evrozone, pa bi usljed manje potražnje iz inostranstva bilo ugroženo na hiljade radnih mjesta.
Investicije koncerna iz evrozone u Austriju bi takođe opale, procjenjuje ekonomista.
Jedina prednost vraćanja na staru valutu bila bi, kako procenjuje “Kurir”, što Austrija ne bi morala da učestvuje u sanaciji država u krizi. Istovremeno bi mogla sopstvenom monetarnom i kamatnom politikom samostalno da reaguje na rast cijena i druge ekonomske izazove, prenose agencije.
Ova Politika privatnosti definiše politike kontrolora podataka: portal Capital.ba, Jovana Dučića 52, Banja Luka 78 000, Republika Srpska, BiH u daljem tekstu portal Capital o prikupljanju, korišćenju i otkrivanju vaših podataka koje prikupljamo kada koristite našu web stranicu www.capital.ba Kontakt osoba zadužena za rukovođenje i nadzor prikupljanja i obrade ličnih podataka: info@capital.ba
Pristupanjem ili korišćenjem naše internet stranice, pristajete na prikupljanje, korišćenje i otkrivanje vaših informacija, odnosno ličnih podataka, u skladu sa ovom Politikom privatnosti.
Više pročitajte na našoj stranici Politika privatnosti.
Komentariši