BEOGRAD, I pored kašnjenja građana i preduzeća u otplati kredita, nije ugrožena likvidnost bankarskog sektora, kaže ekonomista Đorđe Đukić.On je objasnio da pitanje reprograma duga preduzeću zavisi od poslovne politike svake banke ponaosob, kao i odnosa prema svojim klijentima.
“Banke su, bar većina, visokokapitalizovane i one čuvaju likvidnost. Jedan broj banaka ima i visoka rezervisanja, jer su svesne činjenice da veći broj firmi neće biti sposoban da te kredite otplati”, rekao je Đukić.
Đukić ne očekuje da će banke zauzeti zajednički stav po tom pitanju, a prema njegovim riječima, tržišna pozicija i perspektiva preduzeća biće od značaja u procjenjivanju banke da li će odobriti reprogram već uzetog kredita.
Na pitanje da li se može uskoro očekivati da banke počnu sa odobravanjem dugoročnih kredita, Đukić je naglasio da je to u ovom trenutku nemoguće, pogotovo u dinarima, jer su banke upućena na domaće izvore kreditiranja, a veći dio toga je uglavnom štednja stanovništva oročena do 12 mjeseci.
Rast dinarske štednje ne treba ni očekivati u narednom periodu, rekao je Đukić napominjući da će “ona i dalje biti zanemarljiva, odnosno, ispod dva odsto”.
“Očekujem upravo obrnuto, da čak se i više poveća udeo devizne štednje i biće dobro ako ta devizna štednja bude stabilna i drži se u bankama. Za sada, nema razloga da ne bude tako, jer su banke uglavnom u Srbiji sigurne i stabilne”, kazao je on.
Đukić smatra da ne treba prenebregnuti ulogu države u smanjenju cijene kredita banaka. “Ukoliko ona raspolaže izvorima, faktički može da omogući na bazi jeftinih izvora plasiranje tih sredstava za namene, preko banaka, koje ona odredi”, dodao je on i naglasio da je u realnom sektoru očigledno veliki problem naplata potraživanja od drugih firmi, a u prvom redu i od države koja prije svega treba da “demonstrira da izmiri svoje obaveze blagovremeno prema svima”.
“Takođe, privrednici su znali kada su korišćeni krediti za likvidnost da je to bila finansijska injekcija koja je trebalo da olakša firmama da prebrode jedan period i svi su znali da će to vrlo brzo ‘zakucati’ na njihova vrata. Iako su čak bili pod niskim kamatnim stopama, to nije bio apsolutno dovoljan uslov i garancija da neće biti problema jer je otežan plasman roba i usluga”, ocijenio je Đukić.
Đukić je istakao da će izazovi biti sve veći, kada je riječ o jačanju konkurentnosti srpske privrede. “Moje predviđanje jeste da će i ovo malo izvoznih firmi koje mogu da izvoze naići na sve više rastući ‘bedem’ da nemaju kome da prodaju napolju, jer konkurencija je sve veća, a takođe nema izgleda za trajniji oporavak privrede evro zone”, ukazao je on.
“Ako se već pribegava smanjenju obavezne rezerve, u kriznim uslovima moguće je da se forsira izvoz tako što će banke koje povećavaju plasmane prema izvoznoj privredi da oslobađaju odmah sredstva iz obavezne rezerve za odgovarajući iznos kredita, a ne da se čeka početak 2011. godine”, zaključio je Đukić. Tanjug
Komentariši