RIM, Međunarodni bankari i zvaničnici Evropske unije nisu juče uspjeli da na sastanku u Rimu postignu napredak u obezbjeđivanju doprinosa privatnog sektora drugom paketu pomoći za Grčku.
Izvršni direktor Instituta za međunarodne finansije (IIF), grupacije koja predstavlja oko 400 banaka i finansijskih organizacija, susreo se sa predstavnicima Evropske centralne banke (ECB), vlade Grčke i zone evra u nastojanju da učini pomak u dogovaranju o tome na koji način bi privatni kreditori mogli da dobrovoljno podrže svoju izloženost grčkom suverenom dugu.
Jučerašnji sastanak iza zatvorenih vrata bio je najnoviji u nizu koji traje već nekoliko sedmica, ali je poslije oko četiri sata razgovora završen bez ikakve odluke.
Očekuje se da bi sljedeći paket za spasavanje Grčke, poslije vanrednog zajma iz maja prošle godine od 110 milijardi evra, mogao da dostigne oko 115 milijardi evra (164 milijarde dolara) i bio bi namijenjen finansiranju Atine do pred kraj 2014. kada bi Grčka trebalo da se vrati na finansijska tržišta.
Vlade članica evrozone žele da od te sume privatni sektor obezbijedi 30 milijardi evra putem produženja roka otplate duga, dok bi sama Grčka obezbijedila daljih 30 milijardi evra prodajom državne imovine. Preostala suma bi pristigla iz EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Ministri finansija zone evra će o novom planu razgovarati 11. jula u Briselu, ali se ne očekuje da će na tom sastanku biti donijeta neka čvrsta odluka , s obzirom na to da uloga privatnog sektora još nije razjašnjena. Tanjug
Komentariši