BANJALUKA, U Bosni i Hercegovini čak 92 odsto preduzeća ima poslovne prihode manje od četiri miliona maraka na godišnjem nivou, dok njih svega 1,5 odsto godišnje prihoduje više od 20 miliona KM, pokazuju podaci svrstani u Statistički poslovni registar, koji je objavila Agencija za statistiku BiH.
Kako je navedeno u ovom dokumentu, ostatak od oko šest odsto preduzeća u BiH ostvaruje prihode između četiri i 20 miliona KM i sve to zajedno opet upućuje na dobro poznatu “boljku” ove zemlje, a to je nedostatak velikih privrednih sistema.
To ističu ekonomski stručnjaci, koji se slažu u ocjeni da je veliki problem BiH što nema velikih kompanija, koje treba da budu motorika ekonomskog razvoja i koje bi za sobom povukle mala i srednja preduzeća do velikog godišnjeg profita.
Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, kaže da je BiH, nažalost, zemlja koja je došla u situaciju da nakon privatizacije izgubi najveći broj srednjih i velikih preduzeća. Kako je istakao, jedna stvar je bila vrlo loše koncipirana privatizacija, a druga zakonski propisi koji su dozvolili da se takva preduzeća, koja je neko kupio, zatvore.
“Dakle, suština je da BiH nema motoriku ekonomskog razvoja, jer nema velikih kompanija koje su po definiciji ti koji su lokomotiva koja za sobom vuče druga, srednja i mala preduzeća”, rekao je Pavlović.
Kao primjer naveo je “Energoinvest”, koji je imao mnogo proizvodnih pogona, kao pratećih segmenata poslova koje su oni zaključivali, ističući da ako zatvorite te pogone, onda ni “Energoinvest” ne može da živi i onda se gasi.
“Briga o privrednom razvoju i proizvodnim kompanijama je nešto što u ovoj zemlji ne postoji. Ono što je naslijeđeno poslije rata, što je preživjelo rat, funkcionisalo je do privatizacije i nakon toga je i ugašeno”, rekao je ovaj ekonomista apostrofirajući da bez velikih sistema nema mogućnosti razvoja malog biznisa, jer upravo ti mali biznisi moraju imati svog kupca i moraju biti uvezani.
Konstatovao je da mali biznisi kod nas nisu u mogućnosti da isprate zahtjeve kupaca, a da su, sa druge strane, ozbiljne i velike kompanije ili u problemima ili ih država ne podržava i ne razvija se koncept korištenja domaćih proizvoda.
“Sve je vezano za uvoz, trgovinu i praktično ostali smo na nivou mini-biznisa. Suština je da dalji ekonomski razvoj nije moguć na ovaj način, jer od malih i srednjih preduzeća nijedna zemlja nije uspjela da izađe na ‘zelenu granu'”, istakao je Pavlović.
Kao potvrdu toga naveo je primjere njemačkih “Siemensa”, “Volkswagena”, BMW-a, ali i srbijanske “Zastave”, kao kompanija koje kada ozbiljno rade za sobom povlače veliki broj malih snabdjevača.
“Taj sistem u ekonomiji, taj lanac snabdijevanja je nešto što je potpuno razbijeno kod nas i zbog toga biznisi i prestaju da rade”, rekao je on, navodeći da je sličan problem kod nas i u stanogradnji.
Na kraju, treba napomenuti da prema broju zaposlenih u BiH ima najviše, čak 75 odsto, mikropreduzeća, sa do devet zaposlenih. Potom slijede mala preduzeća (od 10 do 49 zaposlenih), i ima ih 18 odsto, zatim su tu srednja preduzeća (od 50 do 249 zaposlenih), kojih ima oko šest odsto, dok je udio velikih preduzeća (250 i više zaposlenih) samo 0,9 odsto. Nezavisne novine
Komentariši