SREBRNO JEZERO, Elektroprivreda Srbije (EPS) treba da do 2017. uloži 1,2 milijarde evra u rješavanje problema iz oblasti zaštite životne sredine, kako bi poslovanje uskladila sa standardima Evropske unije (EU), izjavio je danas zamjenik direktora EPS za zaštitu životne sredine Mihajlo Gavrić.
Zamjenik direktora Gavrić na seminaru za medije na Srebrnom jezeru kraj Donjeg Milanovca naveo da je EPS od 2004. do danas uložila oko 138 miliona evra u projekte iz oblasti zaštite životne sredine kojima su postignuti značajni rezultati u očuvanju čistih voda i vazduha.
Gavrić je istakao da se oko 30 odsto zakonodavne regulative koja treba da bude harmonizovana sa zakonima EU, odnosi na oblast zaštite životne sredine, a da se 70 tih obaveza odnosi na EPS.
EPS godišnje emituje oko 40 miliona tona (t) ugljen-dioksida, rekao je Gavrić i dodao da Srbija za sada nema obavezu kupovine dozvola za emisiju ugljen-dioksida (CO2) pošto pripada grupi nerazvijenih zemalja koje nisu članice Aneksa okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama.
Ukoliko Srbija dobije status kandidata i datum početka pregovora za članstvo u EU, ekološko pitanje će zasluživati mnogo veću pažnju zbog čega će trebati mnogo veće investicije u energetsku efikasnost i ekološke projekte u termoelektranama (TE), rečeno je na savjetovanju.
Očekuje se da će cijena emitovanja CO2 u svijetu iz TE na osnovu dozvole za emisiju CO2 do 2020. iznositi 40 evra po t, rekao je Gavrić i dodao da se procijenjuje da bi EPS ukoliko ne bude ulagao u projekte zaštite životne sredine po tom osnovu morao da plati 1,6 milijardi evra godišnje.
Da bi ta sredstva bila isplaćena, cijena struja u Srbiji morala bi da bude duplo skuplja, a da pri tome ne ostane ni dinar za investicije, rekao je Gavrić obrazlažući razloge zbog kojih je potrebno na vrijeme uložiti u ekološke projekte u EPS, ali i u projekte koji će doprinijeti smanjenju emisije CO2.
Planirano je da EPS do 2017. uloži oko pola milijarde evra u sisteme za otsumporavanje dimnih gasova na blokovima TE Nikola Tesla A i B i Kostolac B, oko 42,5 miliona evra u zamjenu postojećih elektrofiltera na TE, u smanjenju emisije azotnih oksida treba da bude uloženo oko 76 miliona evra za rekonstrukciju sistema, a za rekonstrukciju sistema za transport pepela i šljake oko 100 miliona evra, rečeno je na prezentaciji ekoloških projekata EPS.
EPS je od 2004. realizovao više projekata iz oblasti zaštite životne sredine među kojima su zamjena devet elektrofiltera na TENT A, Kolubara A, Kostolac A, urađeni su i projekti od sumporavanja i biljnih gasova na TE, a počela je i zamjena postojećih sistema za transport pepela i šljake.
Kako je navedeno, time je smanjena ukupna emisija štetnih čestica u vazduh s TENT A i B za 85 odsto, a sa Kostolca A i B za 54 odsto. Tanjug
Komentariši