BANJALUKA – Predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija rekao je da će BiH, zahvaljujući ekonomsko-investicionom planu za zapadni Balkan, dobiti znatno bolju putnu infrastrukturu, te nastavak intenzivne podrške projektima njenog povezivanja sa Srbijom i Crnom Gorom.
“Činjenica je da ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan ima za cilj regionalno povezivanje zemalja regiona, odnosno najprije poboljšanje komunikacije između glavnih gradova zemalja zapadnog Balkana. U tom smislu nastaviće se intenzivna podrška projektima povezivanjima BiH sa Srbijom i Crnom Gorom”, pojasnio je Tegeltija.
On je dodao da će u okviru tog projekta biti nastavljena sjeverna dionica izgradnja auto-puta od Johovca i rekonstrukcija kompletne željezničke pruge od Doboja do Šamca, a u procesu povezivanja Sarajeva i Podgorice radiće se dionica puta od Foče do granice sa Crnom Gorom.
Prema njegovim riječima, zahvaljujući ovom ekonomsko-investicionom planu više će se raditi na očuvanju životne sredine, odnosno ekologiji, što podrazumijeva pristup tački za gas koji dolazi iz drugog izvora, a ne samo iz Rusije, kao i mogućnost da se neke termoelektrane na ugalj mijenjaju termoelektranama na gas.
“Ono što je veoma važno za sve građane BiH i sve zemlje zapadnog Balkana jeste da su grantovi Evropske komisije na projekte iz putne infrastrukture do 40 odsto. Svi projekti koje je BiH dostavila, odnosno koji su u fazi odobravanja, imaju takozvanu oznaku A1, što znači da je taj projekat spreman za raspisivanje tendera. Ukoliko bude sve išlo onom dinamikom koju sada imamo, za očekivati je da za tri do četiri godine ti projekti budu u potpunosti realizovani”, rekao je Tegeltija za RTRS.
On je pojasnio da je jedini uslov Evropske komisije da taj novac, koji je u suštini novac njihovih poreskih obveznika, mora biti trošen javno, transparentno, uz najbolje prakse javnih nabavki, jer oni imaju primjedbe na način kako su se njihova sredstva trošila u nekim zemljama EU.
Tegeltija je naveo da je činjenica da devet milijardi evra za grantove i više od 20 milijardi koji se obezbjeđuju kroz garancije zajedno čini tri odsto BDP-a svih zemalja zapadnog Balkana, što je, kako je naglasio, veliki zamah, odnosno podsticaj svim ekonomijama zapadnog Balkana.
Govoreći o regionalnoj inicijativi “Mali Šengen”, Tegeltija je pojasnio da ona podrazumijeva povezivanje i olakšavanje svih transporta robe, usluga, ljudi, kapitala između zemalja regiona.
“Da bi sve to moglo da se realizuje mora da postoji infrastruktura i u nju se mora investirati. Zbog toga je i taj evropski-investicioni plan koji unapređuje i upotpunjuje ono što je već definisano ‘Malim Šengenom'”, rekao je predsjedavajući Savjeta ministara.
On je istakao da će samo unapređenje razmjene između zemalja budućeg takozvanog “Malog Šengen” sasvim sigurno omogućiti rast njihovih ekonomija i stvarati uslove da lakše i brže pristupe EU. Srna
Komentariši