NJUJORK, Nakon dogovora evropskih lidera o načinu rješavanja dužničke krize, na valutnim je tržištima evro je prošle sedmice znatno ojačao, ali narednih bi dana njegov kurs mogao pasti jer je sve izglednije da će Evropska centralna banka uskoro olabaviti monetarnu politiku.
Kurs evra prema američkoj valuti ojačao je prošle sedmice 1,8 odsto, na 1,4150 dolara, dok je u odnosu na japansku valutu porastao 1,2 odsto, na 107,25 jena.
Dolar je, oslabio prema jenu, pa je njegov kurs skliznuo 0,7 odsto, na 75,75 jena. U četvrtak je u jednom trenutku zaronio na najniži nivo u istoriji, 75,66 jena.
Nakon što je na samitu čelnika evrozone postignut dogovor s bankama o otpisu 50 odsto grčkog duga, dokapitalizaciji banaka i povećanju kreditnih kapaciteta kriznog fonda evrozone, u četvrtak je evro snažno ojačao. Njegov je kurs u jednom trenutku dostigao 1,4248 dolara, najviši nivo u sedam sedmica.
Međutim, već u petak zaronio je ispod 1,42 dolara, što je posljedica slabe aukcije talijanskih državnih obveznica na kojoj je zabilježen novi najveći prinos od priključenja Italije evrozoni. Prinos po 10-godišnjim obveznicama dostigao je 6,06 odsto, dok je mjesec dana prije iznosio 5,86 odsto.
To je bila prva aukciji državnih obveznica u evrozoni nakon postizanja dogovora o mjerama za suzbijanje krize i pokazala je skepticizam ulagača u vezi tog dogovora.
Analitičari kažu da evro ostaje ranjiv, budući da evrozona još treba pronaći sredstva za povećanje kriznog fonda. Postoje i dalje sumnje da će evropski fond za finansijsku stabilizaciju (EFSF), povećan sa 440 milijardi na oko 1.000 milijardi evra, biti dovolan za suzbijanje krize.
“Iako je postignut napredak u vezi EFSF-a, italijanska aukcija pokazuje da tržište šalje signale da se kraj krize ne nazire”, kazao je Stephen Gallo, analitičar u kompaniji Schneider FX.
Iako će dogovor sa samita spriječiti da kriza u evrozoni u kratkoročnoj perspektivi izazove katastrofu na finansijskim tržištima, i dalje su prisutne sumnje u njegov pozitivan uticaj na rast regije.
Niz makroekonomskih podataka podržava stajališta da je evrozona na rubu recesije, pa je velika vjerojatnost da će Evropska centralna banka (ECB) uskoro morati olabaviti monetarnu politiku.
„Nivo PMI indeksa menadžera nabave ukazuje na slabljenje privredne aktivnosti te da je evrozona već u recesiji. Zato je samo pitanje vremena kada će ECB smanjiti ključne kamate na najmanje jedan odsto“, kaže Jens Nordvig, strateg u kompaniji Nomura Securities.
Iako se ne očekuje smanjenje kamata već narednog četvrtka na sjednici čelnika ECB-a, moguće je, kažu analitičari, da će centralna banka nagovijestiti popuštanje monetarne stege.
S druge strane, splasnula su očekivanja da će američka centralna banka Fed nastaviti s labavljenjem monetarne politike jer je rast tamošnje privrede ubrzan.
U trećem je tromjesečju američki bruto domaći proizvod porastao 2,5 odsto, dok je u prethodnom kvartalu rast iznosio mršavih 1,3 odsto. To je podržalo američku valutu, pa je njezin kurs u petak porastao prema skoro svim najvažnijim svjetskim valutama. Hina
Komentariši