Grčka kriza nije prijetnja evrozoni

ATINA, Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan izjavio je da nema izgleda da se grčka dužnička kriza prenese na ostale članice evrozone s visokim nivoom javnog duga.
On je odbacio spekulacije da bi kriza u Grčkoj mogla da doprinese potencijalnom bankrotu ostalih veoma zaduženih članica evrozone, kao što su Portugal, Španija i Irska.
“Možete toj listi dodati sve članice evrozone i plašiti ljude svačim. Mislim da se to neće desiti. Imamo problem s Grčkom, ali do sada nemamo problema sa Španijom. Evrozona treba da riješi problem Grčke i oni to rade. Niko ne zna šta će se desiti sutra, ali to nije razlog da se kriza prenese na Portugal ili Španiju”, rekao je on.
Štros-Kan je uvjeren da će članice evrozone uspjeti da izađu na kraj s grčkom dužničkom krizom. Njegovo mišljenje dijeli i francuski predsjednik Nikola Sarkozi, koji je nakon sastanka sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom izjavio da će zemlje evrozone pomoći Grčkoj ukoliko to bude potrebno, prenose agencije.
“Ako Grčkoj bude potrebna pomoć mi ćemo biti tu. Glavni učesnici na evropskoj pozornici odlučni su da učine sve što je potrebno da obezbijede da Grčka ne bude izolovana”, rekao je Sarkozi.
On je rekao da ne treba da postoji nikakva sumnja u to da će zemlje članice evrozone ispuniti svoje obaveze ako bude potrebno. Sarkozi je naglasio da je grčka vlada preduzela mjere za prevazilaženje krize koje su se od nje očekivale i da sada zemlje evrozone treba da budu spremne da preduzmu svoje mjere, ali je i dodao da u ovom trenutku Grčkoj nije potrebna finansijska pomoć.
Papandreu je istakao da je njegova zemlja preduzela opsežne mjere štednje da bi smanjila svoj ogromni budžetski deficit, čak oštrije nego što su to preporučivali stručnjaci, i da bi zato željela da može da pozajmljuje novac kao i svaka druga zemlja u evrozoni, s interesnom stopom koja je, ako ne identična, onda bar uporediva s njima.
Francuski predsjednik, koji je prije sastanka s Papandreuom razgovarao s njemačkom kancelarkom Angelom Merkel, rekao je da zemlje evrozone rade na usvajanju jednog broja konkretnih mjera podrške, ali nije precizirao o kojim se mjerama radi. Papandreu se dan prije susreta sa Sarkozijem sastao s njemačkom kancelarkom, koja je ostala pri tome da Njemačka neće učestvovati u finansijskoj pomoći Grčkoj.
Spekuliše se da je Sarkozi mislio na stvaranje evropskog pandana MMF-u, što je juče podržao i zvanični Brisel.
“Evropska komisija podržava ideju o formiranju evropskog ekvivalenta MMF-a. Blisko sarađujemo o ovom pitanju s Njemačkom, Francuskom i drugim zemljama članicama EU”, rekao je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren.
Grčka je usvojila strog plan štednje kako bi svoj deficit ove godine smanjila na 8,7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) sa 12,7 odsto BDP-a u 2009. godini. Javni dug Grčke je narastao na 300 milijardi evra, što je znatno više od godišnjeg ekonomskog proizvoda te zemlje. Atini je potrebno da ove godine pozajmi 53 milijarde evra, od toga najmanje 20 milijardi evra do kraja maja, kako bi otplatila postojeći dug i pokrila svoj ogroman budžetski deficit. Zbog preduzetih mjera štednje Vlada Grčke je suočena s talasima protesta radnika javnih službi, a juče su u štrajku bili radnici Poreske uprave i komunalnih službi.
Nema prodaje imovine
Grčki premijer Jorgos Papandreu je odbacio pozive pojedinih njemačkih političara da počne da prodaje svoju imovinu, kao što su nenaseljena ostrva u Egejskom moru i spomenici kulture, kako bi se izborila sa dugom.
“Sigurno postoje maštovitiji i efikasniji načini rješenja deficita od prodaje naših ostrva”, rekao je Papandreu i dodao da Grci vole ta ostrva i da njihova prodaja ne dolazi u obzir.