BEOGRAD, Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić kaže da rješenje za smanjenu domaću tražnju u Srbiji nije povećanje tekuće potrošnje već javnih investicija.
Jelašić je istakao da za povećanje tekuće potrošnje nedostaje novac, a da je obezbijeđen za povećanje obima javnih investicija. “Povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička već ekonomska kategorija”, naglasio je guverner.
On je rekao da tek u slučaju dodatnih finansijskih sredstava, odnosno, ako prihodi budžeta budu veći od očekivanih, treba razmotriti za šta bi ta sredstva trebalo iskoristiti.
Jelašić je naglasio da 2010. godina donosi oporavak ekonomske aktivnosti, odnosno rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto, koji će biti zasnovan na rastu investicija i izvozne tražnje.
Prema njegovim riječima, sa očekivanim oporavkom ekonomske aktivnosti očekuje se povećanje platnobilansnog deficita na osam odsto BDP-a na kraju ove godine, odnosno na oko 2,5 milijardi evra, dok je na kraju prošle godine taj deficit bio 5,7 odsto BDP-a.
Guverner je napomenuo i da se očekuje priliv stranih direktnih investicija od oko 1,4 milijardi evra, što bi uz planirana zaduživanja od oko 1,3 milijardi evra obezbijedilo pokriće platnobilansnog deficita.
Jelašić je istakao da Srbija i dalje ima nizak nivo javnog duga od oko 32 odsto BDP-a i pored znatnog povećanja od oko šest odsto u 2009. godini, ali da je problem dinamika uvećanja duga i dodao da je od presudne važnosti da se sredstva dobijena iz zaduživanja investiraju, a ne da pokrivaju tekuću potrošnju.
Monetarni odbor NBS danas je, prema riječima Jelašića, smanjio referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na devet odsto jer je procjenjeno da je usporena inflacije više nego što je bilo očekivano, a tražnja je, uz zamrznute plate i penzije, smanjena i pored ekonomskog oporavka.
Guverner je ukazao da i dalje postoje inflatorni pritisci, zbog neizvjesnosti kako će slabljenje domaće valute uticati na baznu inflaciju, zatim zbog mogućeg povećanja regulisanih iznad dogovorenog nivoa, prije svega energenata, ali i hrane.
Godišnja inflacija je u februaru, kako je naveo Jelašić, iznosila 3,9 odsto, a procjena je da će u prvoj polovini godine ostati ispod donje granice koju je utvrdila NBS. On je je podsjetio da je centralna banka za ovu godinu monetaranu politiku prilagodila cilju da inflacija ne pređe šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto. Taj cilj će, prema riječima Jelašića, biti dostignut krajem godine.
“U poslednjih devet meseci ukupna inflacija je iznosila 0,4 odsto, što je postignuto niskom tržnjom, pojeftinjenjem hrane i restriktivnom monetarnom politikom”, istakao je Jelašić.
Dinar je od novembra prošle godine do febuara ove godine oslabio za šest odsto, devizne rezerve NBS trenutno su 10,4 milijarde evra, a početkom aprila biće povučena nova tranša kredita od Međunarodnog monetarnog fonda od 350 miliona evra. Beta, Tanjug
Komentariši