BEOGRAD, Domaća aviokompanija Jat još uvek ne zna da li će u ljetnjoj sezoni imati dozvole za čarter letove za Egipat i Tursku, odredišta velikog broja srpskih turista.Problem je, naime, iskrsao kada turske i egipatske aviokompanije, sa kojima je nekoliko domaćih turističkih agencija sklopilo ugovore o prevozu putnika, nisu dobile dozvole da taj posao preko Beograda i obave. Zato su vazduhoplovne vlasti tih zemalja odlučile da razmisle da li će svoje dozvole za uzvrat dati Jatu.
Ovo nije prvi put da Jat pred sam početak ljetnje sezone i dalje ne zna da li će imati dozvole za prevoz turista čarterima do popularnih ljetovališta kao što su Antalija ili Hurgada. Ne zna se zašto tačno Turska i Egipat još uvek ne daju dozvole za Jatove čartere, ali se uveliko spekuliše da je to u stvari uzvratna mjera jer kompanije tih zemalja nisu dobile dozvolu Srbije da prevoze putnike iz Beograda.
Direktor komercijalnih poslova u Jatu Vladimir Ognjanović kaže da je Jat „inicirao preko Ministarstva spoljnih poslova sastanak sa turskim vazduhoplovnim vlastima, pošto je očigledno najveći problem u Turskoj”. „Na žalost, turske vazduhoplovne vlasti nisu izašle u susret našem zahtjevu i oni inistiraju da se ti razgovori obave na nivou dva direkorata civilnog vazduhoplovstva, Turske i Srbije. Mi očekujemo da se dva direkorata o tome u najskorije vrijeme dogovore“, kaže on.
U Direktoratu, međutim, kažu da se nikavi pregovori sa turskim i egipatskim civilnim vazduhoplovstvom ne vode. Data je dozvola za dvije turske aviokompanije za aerodrom u Nišu, dok ostaje odluka da se turisti iz Beograda do turskih i egipatskih ljetovališta prevoze Jatovim avionima, kaže Katarina Andrić-Milosavljević iz Direktorata.
„Sve vazduhoplovne vlasti vode računa o svojim avioprevoznicima kojima se daje prednost u dobijanju dozvola za čarter letove u odnosu na inostrane prevoznike, naravno ukoliko garantuju da imaju obezbijeđen kapacitet za letove i ako su bezbijedne i sigurne”, kaže ona i dodaje da je „Direktorat dobio takve garancije od Jata”.
Prošle godine Jat je zaradio na čarter letovima 25 miliona evra što je najviši prihod za poslednjih 20 godina. U slučaju da ostane bez dozvola, šteta se procijenjuje na oko deset miliona evra. Što se putnika tiče, na turističkim agencijama je da preusmjere aranžmane ili da se prebace na redovne letove. B92
Komentariši