BANJALUKA, Građani BiH koji imaju kredite klauzulom vezane za švajcarski franak mogli bi imati mogućnost konverzije tih kredita u evro ili konvertibilne marke.
Saopšteno je to u petak iz entitetskih agencija za bankarstvo, nakon što je Centralna banka Švajcarske u četvrtak odustala od ograničavanja kursa svoje valute u odnosu na evro, a što se umnogome odražava na iznose rata kredita vezanih za franak, koje su proteklih godina podigli bh. građani, jer je franak ojačao u odnosu na evro.
To je jedan od modaliteta ublažavanja negativnih efekata odluke Švajcarske nacionalne banke, a koji bi bio izvršen po kursu koji je važio na dan ukidanja ograničavanja kursa franka u odnosu na evro.
Da je stanje dosta dramatično kada su u pitanju krediti bh. građana, posvjedočio nam je i jedan Banjalučanin koji je podigao kredit vezan klauzulom za švajcarski franak, a koji nam je rekao da ako franak nastavi da “divlja”, na kraju će otplatiti duplo veći iznos kredita od onog koji je podigao prije osam godina.
Iz Agencije za bankarstvo FBiH kazali su da će rast kursa švajcarskog franka imati značajne negativne efekte na građane i privredne subjekte u BiH, koji imaju kredite s valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
“Predstavnici Agencije za bankarstvo FBiH stupili su u kontakt s predstavnicima banke koja je plasirala te kredite, u cilju pronalaženja modaliteta kojima bi se smanjio negativan uticaj nagle promjene švajcarskog franka i olakšala situacija za stanovništvo”, rekli su u ovoj agenciji i dodali da će biti razmotrene i druge opcije i modaliteti, u cilju ublažavanja negativnih efekata.
U Agenciji za bankarstvo RS kazali su da će Agencija kontinuirano analizirati i pratiti posljedice koje mogu nastati po finansijski sistem, uz preduzimanje mjera koje su joj na raspolaganju. Prema njima, jedna od mjera je i obavezivanje banaka za izdvajanje dodatnih rezervi, zatim preporuka bankama za olakšavanje položaja korisnika ovih kredita u smislu fiksiranja rate kredita, reprograma kredita, konverzije kredita u evro i ostalo.
Mijo Mišić, sekretar Udruženja banaka BiH, rekao je da bi bilo dobro sačekati da se sve smiri, konsoliduje i uđe u normalne tokove, te naglasio da je rješenje u bankama.
“Banke nemaju većih rizika, s obzirom na to da su njihove devizne pozicije u principu prilično uravnotežene. Očekujem da će Švajcarska centralna banka, kao i Evropska centralna banka da povuku neke poteze i izvrše korekcije”, naglasio je Mišić.
Salih Pozder, zamjenik predsjednika Udruženja korisnika kredita “Švajcarac” iz Sarajeva, kaže da su se obraćali nadležnim institucijama, koje su njihov zahtjev ostavile za ponedjeljak. On kaže da je poslije skoka franka u odnosu na evro situacija danas jasnija i da više od devet hiljada građana u BiH trenutno vraća kredite u švajcarskim francima, a u većini slučajeva radi se o stambenim kreditima.
“Ako je neko podigao kredit u ‘švajcarcima’ i početna rata mu je bila 360 maraka, rata mu je skočila na 500 maraka, a sada će skočiti za još 60 maraka, pa će morati sada uplaćivati ratu 560 maraka”, istakao je on. Pozder kaže da evropske zemlje u ovakvim situacijama štite svoje građane, dok BiH u praksi nije učinila ništa.
Goran Radivojac, ekonomski analitičar, ocijenio je da porast kursa švajcarskog franka u odnosu na evro neće dovesti do problema u javnim finansijama, već da bi se najveći efekat toga mogao odraziti na lica koja su uzela kredite vezane za švajcarski franak.
Inače, zbog rasta vrijednosti franka, Švajcarci su u petak pohrlili u mjenjačnice, kako bi profitirali od rekordnog jačanja franka u odnosu na evro. Sa druge strane, vrijednosti švajcarskih akcija na svjetskim berzama su opale, dok švajcarski izvoznici moraju drastično da snize cijene, kako bi ostali konkurentni na tržištu. U strahu da bi snažan franak mogao da ugrozi zaradu, jer švajcarske proizvode čini skupljim, investitori su odlučili da rasprodaju švajcarske akcije. S rastom švajcarske valute počeli su i prvi bankroti. Naime, jedna mjenjačnica na Novom Zelandu saopštila je da zatvara svoja vrata, dok su najmanje dvije brokerske kuće objavile bankrot. Nezavisne novine
Komentariši