LONDON, Svjetska ekonomska kriza, koja je počela u Sjedinjenim Državama, u Evropi će se pretvoriti u pravu katastrofu, ocjenjuje danas list “Fajnenšel tajms”.
Opasnost koja vreba iz centralne i istočne Evrope vidi se u mogućnosti totalnog finansijskog kolapsa i to je trenutno najvažnije pitanje sa kojim se suočava EU. U suprotnom, to bi moglo da `obori` evrozonu, piše list.
Kriza je disproporcionalno pogodila centralnu i istočnu Evropu zbog dvije greške politike njihovih vlada. Prva greška bila je ohrabrenje građanima da uđu u hipoteke u stranoj valuti, piše list.
U Mađarskoj je skoro svaka hipoteka u stranoj valuti, i to većinom u švajcarskim francima, a izbor švajcarskog franka je prilično smiješan – to je dokaz ekonomske nepismenosti.
List navodi da se donekle mogu razumjeti pozajmice u evrima, jer će Mađarska na kraju ući u evrozonu, ali se ta zemlja neće pridružiti Švajcarskoj.
Novac koji su mađarska domaćinstva uštedila na niskim švajcarskim kamatnim stopama praktično je izbrisan rastom vrijednosti švajcarskog franka.
Druga greška vezana je direktno za prvu. Nove članice EU tretiraju članstvo u evrozoni kao dobrovoljni izbor, a to je loša interpretacija njihovih vlastitih sporazma o pridruženju.
Kada su potpisali članstvo u EU, oni su takođe preuzeli evro kao valutu, uz izuzetak jedino Velike Britanije i Danske.
“Kao odskora industrijalizovane ekonomije, oni nisu obavezni da se pridruže odmah, ali imaju obavezu da primjenjuju politiku u skladu sa eventualnim članstvom”, piše list.
List ocjenjuje da su te zemlje primjenjivale takvu politiku one bi do sada bile članice evrozone, a Slovenija i Slovačka su pokazale da je uz pravu politiku moguće ući rano u evrozonu i obje te zemlje su sada bezbjedne.
Za druge odluka da odugovlače pokazala se kao propast finansijske stabilnosti.
U suočenju sa ovakvom krizom ne želite da budete mala otvorena ekonomija, na obodu evrozone, sa nebitnom valutom i mnogo hipoteka u švajcarskim francima.
Međutim, države centralne i istočne Evrope osigurale su da njihove banke budu u posjedu stranaca. Austrijske banke tu su najaktivnije. Njihova prisutnost na istoku Evrope čini oko 80 odsto austrijskog društvenog bruto proizvoda.
Ukoliko mađarska privreda propadne nije Mađarska ta koja će pasti, već Austrija.
Italija i Švedska su takođe prisutne. Kriza u centralnoj i istočnoj Evropi je prema tome sistematičan događaj i za evrozonu. Prema tome, ovo ne treba tretirati kao problem nekog drugoga, jer to nije istina.
Kao rješenje EU može da pruži finansijsku pomoć kroz Međunarodni monetarni fond /MMF/, ali nije jasno da li će ovo zaustaviti zaraznu krizu platnog bilansa u regionu, jer ukoliko kurs nastavi da pada privredna kriza raste.
Najbolji način borbe protiv krize je hitno uvođenje evra kao osnovne valute, ističe list.
“Potrebna je kredibilna i čvrsta strategija pridruživanja, jedna za svaku zemlju, koja će uključivati tačan datum članstva i stopu kursa potpomognutu kredibilnom politikom”, navodi se u tekstu.
To će naravno značiti napuštanje kriterija za ulazak u evrozonu, od kojih je najgluplji referetna stopa inflacije izračunata kao prosječna od najniže tri nacionalne stope. Uskoro, to će biti stopa deflacije, prema tome zemlja koja želi da bude članica biće u apsurdnoj poziciji da izazove deflaciju kao preduslov za ulazak u evrozonu.
Kriterijum inflacije nije samo glup, već je i direktno u suprotnosti sa evropskim odredbama.
Obzirom da se stabilnost cijena vidi kao glavni cilj ekonomske politike EU deflacija bi bila čisto kršenje tog cilja, a isto važi i kriterijum stope deviznog kursa.
Prisiljavanje zemlje da uđe u evrozonu u mehanizmu stope deviznog kursa u kojoj valuta fluktuira, odnosno koleba se u odnosu na evro otvoren je poziv spekulatorima i rizikuje dalju nestabilnost.
Kriterijum ulaska u evrozonu nije u skladu sa osnovnim propisima stabilnosti i oni treba da se proglase nevažećim, a ne treba ih zloupotrebljavati kao birokratsku prepreku za izbjegavanje opasne krize.
Ukoliko nesreća udari EU će biti ta koja će platiti, ali to neće riješiti problem, posebno ukoliko se kriza nastaviti širiti.
Davanje finansijske pomoći bez čvrstih garancija za ulazak u evrozonu bilo bi neodgovorno, a jedino rješenje je evroizacija, zaključuje list.
Komentariši