Kuvajt namjerava da napravi naftne zalihe u inostranstvu

 KUVAJT, Rastuće tenzije između Irana i Zapada natjerale su Kuvajt da ozbiljno razmotri plan za stvaranje obimnih zaliha nafte u inostranstvu, radi sigurnijeg izvoza, saopštili su juče neimenovani diplomatski izvori u prestonici malenog i naftom bogatog emirata.
 Kuvajt sada izvozi oko 1,7 miliona barela nafte dnevno i sve isporuke obavlja tankerima kroz Ormuski moreuz i praktično nema drugog načina da obezbjedi eksport osnovne energetske sirovine.
 Ukoliko bi izbio ratni sukob između Irana i SAD, što analitičari ne isključuju, Teheran je najavio potpunu blokadu prolaza brodova kroz Orumiski tesnac, čime bi se u potpunosti onemogućio i eksport nafte iz Kuvajta.
 Kuvajt, sedmi po količini izvoznik u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK), već ranije je najavio da najozbiljnije razmatra opciju izgradnje zamašnih rafinerijskih kapaciteta za preradu nafte u drugim zemljama, kako bi premostio probleme koji bi nastali zbog moguće blokade plovnog puta kroz Ormuski moreuz.
 Riječ je, međutim, o dugoročnom planu čija realizacija još nije ni počela, upozorio je neimenovani američki diplomata.
 Tokom aprila ove godine Vijetnam je potpisao ugovor sa Kuvajtom i grupom japanskih kompanija o izgradnji rafinerija u vrijednosti oko šest milijardi dolara.
 Zainteresovanost za izgradnju rafinerijskih kapaciteta Kuvajt je iskazao i u kontaktima sa partnerima iz Kine. Postoji mogućnost da se takvi objekti izgrade na jugu najmnogoljudnije zemlje svjeta, uz učešće domaćeg petrohemijskog giganta “Sinopek”, kao i poznatih međunarodnih naftnih kompanija “Rojal dač Šel i “Dau kemikal”.
 U toku je izrada studije izvodljivosti za podizanje rafinerijskih kapaciteta, potvrdili su kuvajtski funkcioneri.
 Kuvajt je već zaključio i ugovor sa Južnom Korejom o stvaranju zajedničkih zaliha nafte u toj zemlji koja, kao i niz drugih azijskih država sa ekonomijama u naglom rastu, u potpunosti zavisi od uvozne osnovne energetske sirovine.
 Kina, čija privreda već godinama raste po dvocifrenoj stopi, najavljuje da će do kraja ove godine stvoriti strateške naftne rezerve od sto miliona barela, što takođe povećava manevarske mogućnosti Kuvajta, tvrde analitičari.
 Rukovodilac Kuvajtske petrolejske korporacije Saad al Shuvaib je u junu izjavio da njegova zemlja i drugi izvoznici nafte iz regiona Zaliva prave plan alternativnog izvoza nafte u slučaju izbijanja ratnog sukoba u regionu.
 Prema procijeni američkih energetskih stručnjaka, Kuvajt je u stanju da, osim standardnog izvoza nafte, osigura i dodatni izvoz naftnih prerađevina u količini od 700.000 barela dnevno.
 Članovi kuvajtskog parlamenta su pozvali vladu svoje zemlje da se pripremi za mogućnost ratnog sukoba u regionu i na vrijeme preduzme   odgovarajuće mjere.
 “Vlada mora ozbiljno da shvati iransku pretnju i da preduzme odgovarajuće mjere”, izjavio je član kuvajtskog parlamenta Mekhled al Azmi, uz opasku da on i njegove kolege traže od vlade da se “pripremi za svaku opasnost.”
 Kuvajtski ministar za naftu Muhamed al Olaim je, međutim, odbio da se izjasni o bilo kakvijm planovima u vezi sa isporukama nafte u kriznoj situaciji, uz komentar da zvaničnici njegove zemlje ne očekuju ratni sukob između Irana i SAD.