BEOGRAD, Beogradski ekonomista Mlađen Kovačević ocijenio je da Srbija nije u recesiji, nego je u vrlo ozbiljnoj i dubokoj društveno-ekonomskoj krizi, koja je zahvatila sve nivoe i kojoj se ne vidi kraja.
On je naveo da se kriza ogleda u parlamentu, u pravnom sistemu, zbog čega će biti vrlo teško doći do promjena Ustava, ali da je prisutna i kriza morala, vrijednosnog sistema, sela, porodice i braka.
“Ekonomska kriza u Srbiji je vrlo velikih razmera. U recesiji cene padaju, a u Srbiji dolazi do pada industrijske proizvodnje i usluga, a inflacija raste”, rekao je on na konferenciji za novinare beogradskog Instituta za tržišna istraživanja /IZIT/.
Kovačević je dodao da se gubici u privredi kumuliraju, raste nelikvidnost i nezaposlenost, a posljedice unutrašnje krize u Srbiji on vidi u tome što je u zemlji primijenjen propali neoliberalni privredni model, pa je zemlja postala “drogerski zavisna” od stranog kapitala.
On je predložio svojih 14 mjera za izlazak iz krize, kao što je maksimalno forsiranje poljoprivrede, javni radovi u poljorpivredi, među kojima i navodnjavanje, zatim ulaganje u Koridir 10, energetiku i nauku.
“Naježim se kada čujem da uzimamo kredite za pokriće deficita budžeta”, rekao je Kovačević.
Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac je rekao da Srbiji prijeti dužnička kriza, zbog orgomnog spoljnog duga, koji trenutno iznosi 27,3 milijarde dolara.
On je naveo da niko nema razloga da se raduje zbog toga što je Srbija od MMF dobila tri milijarde dolara kredita, navodeći da još niko ne vodi računa da i taj duge treba vratiti.
“Preti nam veliki ekonomski kolaps, ako dobijena sredstva ne budu uložena u privredu”, rekao je Kanjevac.
Kanjevac je kao neka od rješenja za prevazilaženje krize naveo potrebu da dođe do devalvacije dinara, ali i da se maksimalno pomogne poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kao i preduzećima koja pozitivno posluju.
On je naveo da treba samnjiti administraciju na svim nivoima i da treba izračunati koliko je bruto društvenog proizvoda potrebno privredi, kao na primjer 65 odsto, a da se ostatak rasporedi na administraciju.
Komentariši